227 Бруклин Колеџ, Бруклин, Њујорк, САД Џон Џеј колеџ, Њујорк, Њујорк, САД DOI 10.5937/kultura1338227P УДК 316.72:391 7.05 МекКвин А. прегледни рад ГЛОБАЛНА МОДА – МОДА БЕЗ ГРАНИЦА: ДИВЉАЧКА ЛЕПОТА АЛЕКСАНДРА МЕКВИНА Са­же­так: Да на шње де мо крат ско дру штво се од ли ку је нео ли бе­ ра ли змом, гло ба ли за ци јом и мул ти кул ту рал но шћу. Да ли је ово дру штво за и ста сло бод но и отво ре но ка квим се при ка зу је, или још увек по сто ји за пад њач ки цен три зам, а сто га и Дру ги, са мо у при кри ве ном об ли ку? У ова квом ‘ли бе рал ном’ дру штву и ње го вој гло ба ли за ци ји, гло ба ли зо ва на је и мо да. Али да ли ову моду, попут модних ли ни ја Алек сан дра Мек кви на, мо же мо на зва ти ‘гло бал­ ном’, и ако мо же мо на ко ји на чин се она ис ка зу је? Да ли је она ‘мо да без гра ни ца’ ­ амал гам рав но прав но из ме ша не свет ске мо де или је пак не што дру го? Ко од лу чу је ко ја мо да ће би ти про гла ше­ на гло бал ном ­ ући у ар хив? Исто риј ски гле да но, умет ност, а та­ ко и при ме ње на умет ност, укљу чу ју ћи и мо ду, увек је го во ри ла из дис кур са сво је кул ту ре, дру штва, од но сно дис кур са по ли ти ке, те је све сно или не све сно увек има ла ак тив ну уло гу у кон струк ци ји и очу ва њу дру штве них по ре да ка и њихо вих вред но сти. Гло бал на мо­ да, та ко, та ко ђе има уло гу у очу ва њу свог по рет ка ­ нео ли берал ног по рет ка. Кључ­не­ре­чи: гло ба ли за ци ја, гло бал на мо да, Дру ги, ег зо тич ност, нео ли бе ра ли зам, ар хив МИЛЕНА ПОПОВ 228 МИЛЕНА ПОПОВ Увод Де­мо­крат­ско­ дру­штво,­ са­да­шњи­ све­при­сут­ни­ дру­штве­ни­ по­ре­дак,­ни­је­пот­пу­но­сло­бод­но­дру­штво­(као­што­же­ли­да­ се­пред­ста­ви),­већ­у­се­би­са­др­жи­ду­ал­ност­‘сло­бо­да/не­сло­ бо­да’.1­Мајлс­(Маlcоlm­Мilеs)­сто­га­пи­та:­“Да­ли­је­умет­ник­ сло­бо­дан­у­та­квом­по­рет­ку.­Или­да­ли­је­умет­нич­ка­прак­са­ део­ових­пре­го­во­ра?”2­Умет­ност­је­на­раз­не­на­чи­не­ве­за­на­за­ си­стем­и­укљу­че­на­у­ње­га,­по­не­кад­све­сно,­а­по­не­кад­и­не­ све­сно.­То­ком­исто­ри­је,­умет­ност­је­или­по­др­жа­ва­ла­си­стем,­ као­на­при­мер,­умет­ност­соцре­а­ли­зма­ко­ја­ је­све­сно­про­ па­ги­ра­ла­со­ци­ја­ли­стич­ки­ си­стем,­или­ аме­рич­ки­ ап­стракт­ ни­екс­пре­си­о­ни­зам­ко­ји­је­не­све­сно­про­па­ги­рао­аме­рич­ки­ на­пре­дак­и­ка­пи­та­ли­зам­(од­но­сно­си­стем­га­је­ко­ри­стио­у­ про­па­ганд­не­свр­хе),­или­је­умет­ност,­на­при­мер­у­слу­ча­ју­ аван­гард­них­по­кре­та,­по­ку­ша­ва­ла­да­про­ме­ни­си­стем­и­дру­ штво.­Ме­ђу­тим­по­не­кад­се­ова­два­при­сту­па­ста­па­ју­у­је­дан­ (од­но­сно,­си­стем­аси­ми­лу­је­­­по­бе­ђу­је­умет­ност),­на­при­мер­ у­слу­ча­ју­ру­ског­кон­струк­ти­ви­зма­или­ита­ли­јан­ског­фу­ту­ри­ зма,­ко­ји­су­би­ли­аван­гард­ни­по­кре­ти­ко­ји­су­се­за­ла­га­ли­за­ на­пре­дак­и­анар­хи­ју,­да­би­ка­сни­је­у­јед­ном­мо­мен­ту­по­др­ жа­ли­сво­ју­су­прот­ност­­­то­та­ли­тар­ни­си­стем.­Умет­ност­та­ко­ увек­на­не­ки­на­чин­има­ак­тив­ну­уло­гу­у­кон­струк­ци­ји­и­очу­ ва­њу­дру­штве­них­по­ре­да­ка. Си­стем­од­умет­но­сти­пра­ви­ин­сти­ту­ци­ју,­ко­јом­он­упра­вља­ да­ју­ћи­јој­вред­ност.­Есте­ти­ка­је­та­ко­део­по­ли­тич­ке­прак­ се,­као­“фор­ма­ети­ке”­или­као­“есте­ти­ка­по­сто­ја­ња”.3­Пре­ко­ умет­нич­ких­ин­сти­ту­ци­ја­по­пут­му­зе­ја,­га­ле­ри­ја,­би­бли­о­те­ ка,­ки­но­те­ка,­си­стем­ар­хи­ви­ра­оно­што­од­ре­ди­као­ви­со­ку­ умет­ност­–­не­би­ли­је­“са­чу­вао”­од­за­бо­ра­ва­и­из­ло­жио­је­за­ по­глед­мно­гим­ге­не­ра­ци­ја­ма,­док­с­дру­ге­стра­не­овај­ар­хив­ ре­а­гу­је­као­агент­смр­ти­умет­но­сти,­јер­јој­од­у­зи­ма­не­са­мо­ тр­жи­шну­вред­ност­кон­зер­ви­ра­ју­ћи­је,­већ­јој­ски­да­и­оштри­ цу­аван­гар­де­­­кри­ти­ке.­Ре­во­лу­ци­ја­та­ко­“је­де­сво­ју­де­цу”,­ док­се­си­стем­са­мо­об­на­вља.­ Пре­ма­Џеј­мсо­ну­(Frеdric­Јаmеsоn)­“кул­ту­ра­је­ствар­ме­ди­ ја”,4­јер­у­да­на­шње­вре­ме­ви­со­ке­тех­но­ло­ги­је,­ме­ди­ји­до­ми­ ни­ра­ју­сва­ко­дне­ви­цом,­те­си­стем­пре­ко­ме­ди­ја­сер­ви­ра­све­ што­же­ли,­па­и­кул­ту­ру.­Све­што­је­при­ка­за­но­у­ме­ди­ји­ма,­ 1­ Lac­lau­E.,­Eman ci pa tion(s),­Ver­so,­Lon­don­1996,­str.­19. 2­ Mi­les­M.,­Cri ti cal Prac ti ce: Art, In ter ven tion and Po wer,­Ro­u­tled­ge,­New­ York­2004. 3­ Fo­u­ca­ult­M.,­Di sci pli ne and Pu nish: The Birth of the Pri son,­Pen­guin,­Har­ mon­dsworth­1991,­рр.­67. 4­ Ja­me­son­F.,­ The Ge o po li ti cal Aest he tics. Ci ne ma and Spa ce in the World System,­In­di­a­na­Uni­ver­sity­Press,­Blo­o­ming­ton­1987,­рр.­199. 229 МИЛЕНА ПОПОВ по­ста­је­ре­ал­ност­и­вред­ност.­Ме­ди­ји­су­“про­зор­у­свет”­пре­ ко­ко­га­љу­ди­да­нас­са­зна­ју­о­дру­гим­на­ро­ди­ма­и­њи­хо­вим­ кул­ту­ра­ма.­ Али­ ме­ди­ји­ “емо­ци­о­на­ли­зу­ју­ про­стор,­ ме­сто,­ кре­та­ња­и­иден­ти­те­те,­чи­ме­ути­чу­на­гле­да­о­че­ву­пер­цеп­ци­ ју…Ви­зу­ел­ни­ме­ди­ји­пре­зен­ту­ју­и­ре­кон­стру­и­шу­спе­ци­фи­ чан­на­чин­ви­ђе­ња­ко­ји­са­со­бом­но­си­исто­риј­ски­пр­тљаг”.5­ На­тај­на­чин­ме­ди­ји­гло­ба­ли­зу­ју­свет­­­ши­ре­ћи­и­на­ме­ћу­ћи­ до­ми­нан­тан­по­глед­на­свет­(за­пад­на­кул­тур­на­убе­ђе­ња­и­ста­ во­ве­као­до­ми­нан­тан­по­глед­на­свет­–­је­ди­ни­и­пра­ви).­ Ако­је­кул­ту­ра­ствар­ме­ди­ја,­ме­ди­ји­игра­ју­огром­ну­уло­гу­ у­са­вре­ме­ној­умет­но­сти,­а­ти­ме­и­при­ме­ње­ној­умет­но­сти­и­ мо­ди­као­јед­ној­од­ње­них­гра­на.­По­ста­вља­се­пи­та­ње:­ка­ква­ је­уло­га­мо­де­у­ова­квој­гло­ба­ли­за­ци­ји?­Да­ли­мо­да­мо­же­би­ ти­гло­бал­на­и­де­мо­крат­ска­ме­ша­њем­мод­них­сти­ло­ва­раз­ли­ чи­тих­кул­ту­ра,­а­пре­вас­ход­но­ути­ца­јем­“ег­зо­тич­не”­мо­де­на­ за­пад­ну­ви­со­ку­мо­ду?­ Умет ност у по ли тич ком дис кур су Умет­ност­и­по­ли­ти­ка­су­од­у­век­би­ле­уско­по­ве­за­не,­и­то­на­ раз­ли­чи­те­на­чи­не.­Не­мо­гу­ће­је­одво­ји­ти­умет­ност­од­со­ци­ јал­ног­ми­љеа­у­ко­ме­на­ста­је,­као­што­ни­жи­вот­ни­ка­да­ни­је­ сам­“го­ли”­жи­вот,­већ­је­фор­ма­жи­во­та­­­на­чин­жи­во­та­је­у­ ства­ри­жи­вот.6­Ин­ди­ви­дуа­ко­ја­ства­ра­умет­нич­ка­де­ла­је­део­ не­ког­дру­штва­и­не­ке­кул­ту­ре,­а­у­сва­ком­дру­штву­по­сто­је­и­ од­но­си­ме­ђу­ин­ди­ви­ду­а­ма­(као­и­ме­ђу­дру­штви­ма­и­кул­ту­ра­ ма)­–­по ли ти ка.­Умет­ник­као­ин­ди­ви­дуа­у­дру­штву­има­свој­ ста­тус­у­том­дру­штву,­те­ње­го­ва­умет­ност­на­ста­је­у­окви­ ру­тог­ста­ту­са,­тог­дис кур са.­Сто­га­је­не­мо­гу­ће­ту­ма­чи­ти­и­ раз­у­ме­ти­умет­ност­без­раз­у­ме­ва­ња­дру­штве­не­по­за­ди­не,­као­ и­кул­ту­ре­у­ко­јој­та­умет­ност­на­ста­је,­од­но­сно­не­мо­гу­ће­је­ одво­ји­ти­умет­нич­ки­дис­курс­од­по­ли­тич­ког­дис­кур­са. Умет­ност­ че­сто­ опи­су­је,­ кри­ти­ку­је­ или­ ве­ли­ча­ со­ци­јал­не­ тре­нут­ке­у­ко­ји­ма­се­ра­ђа,­чак­и­ако­је­она­l’аrt pоur l’аrt.­ Сва­ка­умет­ност­је­сто­га­у­ве­ћој­или­ма­њој­ме­ри­ан­га­жо­ва­ на.­Док­с­јед­не­стра­не­аван­гар­да­те­жи­да­ме­ња­дру­штво,­да­ из­гра­ди­јед­но­по­све­но­во­дру­штво­ко­је­ће­она­уре­ди­ти­по­ свом­на­хо­ђе­њу­­­gеsаmtkunstwеrk,7­с­дру­ге­стра­не­умет­ност­ 5­ Исто,­стр.­199. 6­ Agam­ben­G.,­Me ans Wit ho ut End: No tes on Po li tics,­Uni­ver­sity­of­Min­ne­so­ ta­Press,­Min­ne­a­po­lis­2000. 7­ Ge samt kun stwerk­је­не­мач­ки­тер­мин,­ин­тер­на­ци­о­нал­но­при­хва­ћен­есте­ тич­ки­ тер­мин­ ко­ји­ озна­ча­ва­ то­тал­но­ умет­нич­ко­ де­ло­ и­ син­те­зу­ свих­ умет­но­сти.­Тер­мин­пр­ви­пут­упо­тре­бља­ва­не­мач­ки­пи­сац­и­фи­ло­зоф­­К.­ Ф.­Е.­Тран­дорф.­Тер­мин­се­че­сто­ко­ри­сти­у/о­Ваг­не­ро­вим­де­ли­ма,­есте­ тич­ким­иде­ја­ма,­али­и­о­Хоф­ма­но­вој,­аван­гард­ној­ар­хи­тек­ту­ри­и­све­о­бу­ хват­ном­ди­зај­ну. 230 МИЛЕНА ПОПОВ то­тали­тар­ног­дру­штва­те­жи­да­очу­ва­дру­штво­у­ком­на­ста­ је,­ве­ли­ча­ју­ћи­га­–­про па ги ра ју ћи­га.­Умет­ност­је­та­ко,­хте­ ла­–­не­хте­ла,­део­дру­штва­и­део си сте ма­–­по­ли­ти­ке­тог­ дру­штва,­чак­и­ако­га­же­сто­ко­кри­ти­ку­је.­Кроз­умет­нич­ке­ ин­сти­ту­ци­је­и­тр­жи­ште,­умет­ност­је­кон­тро­ли­са­на­од­стра­не­ по­ли­тич­ког­си­сте­ма.­Умет­нич­ке­ин­сти­ту­ци­је,­а­по­нај­ви­ше­ му­зеј­(и­слич­ни­ар­хи­ви)­од­ре­ђу­ју­ко­ја­умет­ност­ће­би­ти­сма­ тра­на­ви­со­ком­умет­но­шћу­и­оста­ти­са­чу­ва­на­­кон зер ви са на­ у­му­зе­ји­ма­за­пре­зен­та­ци­ју­са­да­шњим­и­на­рeд­ним­ге­не­ра­ ци­ја­ма.­Ар­хив­као­фор­ма­и­ин­сти­ту­ци­ја,­ко­ју­по­др­жа­ва­др­ жа­ва,­од­ре­ђу­је­ко­ја­умет­нич­ка­де­ла­су­вред­на­чу­ва­ња.­Ове­ од­лу­ке­и­вред­но­сти­се­ме­ња­ју­и­ре­ин­тер­пре­ти­ра­ју­у­раз­ли­ чи­тим­епо­ха­ма.­Де­ри­да­(Jacques­Derrida)­ар­хив­ ­ви­ди­као­ су­бјек­тив­но­ ­ „на­сле­ђе“­си­сте­ма.8­ По­ по­ре­клу­ ре­чи­ (грч­ки­ „аrkh“)­оно­је­при­ро­да,­он­то­ло­ги­ја,­исто­ри­ја,­али­и­ме­сто­са­ ког­се­вла­да­и­до­но­се­за­ко­ни.­Фу­ко­(Мichеl­Fоucаult)­за­раз­ ли­ку­од­ње­га,­ар­хив­ви­ди­у­дис­кур­зив­ном­сми­слу­као­не­ин­ ди­ви­ду­ал­ну­ак­тив­ност­(ано­ним­ну),­али­сла­же­се­са­Де­ри­дом­ да­је­ар­хив­нео­пи­сив­у­свом­то­та­ли­те­ту:­ „Очи­глед­но­је­да­се­ар­хив­јед­ног­дру­штва,­кул­ту­ре,­ци­ви­ ли­за­ци­је­ или­ пак­ епо­хе­ не­ мо­же­ ис­црп­но­ опи­са­ти­ (...)­ не­ мо­же­мо­опи­са­ти­ни­наш­соп­стве­ни­ар­хив,­по­што­го­во­ри­ мо­уну­тар­ње­го­вих­пра­ви­ла,­и­по­што­оно­што­мо­же­мо­ре­ћи­ –­и­он­сам­као­пред­мет­на­шег­дис­кур­са­–­он­од­ње­га­до­ би­ја­сво­је­на­чи­не­по­ја­вљи­ва­ња,­сво­је­об­ли­ке­ег­зи­стен­ци­је­ и­ ко­ег­зи­стен­ци­је,­ свој­ си­стем­ го­ми­ла­ња,­ исто­рич­но­сти­ и­­ не­ста­ја­ња“.9 Ар­хив­је­као­ин­сти­ту­ци­ја­сна­жан­ме­ха­ни­зам­мо­ћи,­ко­ји­је­ от­по­ран­и­на­на­па­де­аван­гар­де,10­јер­с­дру­ге­стра­не,­ар­хив­ кон­зер­ви­ра­ју­ћи­умет­ност­–­укла­ња­умет­ност­са­тр­жи­шта,­а­ ти­ме­јој­бри­ше­не­са­мо­тр­жи­шну­вред­ност­већ­и­сло­бо­ду­ и­екс­пре­си­ју­­­по­ру­ку.­На­при­мер,­мо­да­је­че­сто­бун­тов­на­ (кри­ти­ку­ју­ћи­ си­стем­ и­ ње­го­ве­ нор­ме),­ чак­ и­ ви­со­ка­ мо­да­ (или­бар­на­из­глед)­за­ге­не­ра­ци­је­у­ко­ји­ма­на­ста­је,­по­пут­Ко­ ко­Ша­нел­(Cоcо­Chаnеl)­ко­ја­је­би­ла­бун­тов­на­по­чет­ком­сво­ је­ка­ри­је­ре,­јер­је­пр­ви­пут­(на­за­па­ду)­кре­и­ра­ла­пан­та­ло­не­ за­же­не,­као­и­Ив­Сен­Ло­ран­(Yvеs­Sаint­Lаurеnt)­са­сво­јом­ prêt­à­pоrtеr мо­дом.­Ка­сни­је,­ови­исти­мод­ни­аван­гар­ди­сти­ по­ста­ју­кла­си­ци,­чим­им­тр­жи­ште­си­стем­сла­ма­оштри­цу­ аван­гар­де.­На­сли­чан­на­чин­аван­гард­ност­мо­де­бун­тов­них­ 8­ Der­ri­da­ J.,­ Ar chi ve Fe ver,­ Uni­ver­sity­ of­ Chi­ca­go­ Press,­ Chi­ca­go­ 1966,­­ рр.­89,­90. 9­ Фу­ко­М.,­ Ар хе о ло ги ја зна ња,­Мла­ден­Ко­зо­мо­ра,­Пла­то,­Бе­о­град­1998,­ стр.­141.­ 10­Бир­гер­ П.,­ Те о ри ја аван гар де,­ На­род­на­ Књи­га/АЛ­ФА,­ Бе­о­град­ 1998,­­ стр.­89. 231 МИЛЕНА ПОПОВ суп­кул­ту­ра­по­пут­хи­пи­и­панк­мо­де,­сла­ма­се­упра­во­он­да­ ка­да­се­ова­мо­да­ле ги ти ми зу је­–­аси ми лу је­сво­јим­ула­ском­у­ ар­хив­–­(ви­со­ку­мо­ду),­ка­да­ин­спи­ри­ше­и­сва­ко­днев­ну­мо­ду.­ Си­стем,­ка­ко­Жи­жек­ка­же,­сам­се­бе­об­на­вља­ре­ци­кли­ра,11­а­ на­ро­чи­то­је­у­то­ме­вешт­да­на­шњи­ли бе рал ни ка пи та ли зам,­ од­но­сно­нео­ли­бе­ра­ли­зам. Гло бал на мод на ли ни ја На­пр­ви­по­глед­мо­да­не­из­гле­да­као­не­што­што­има­ве­зе­са­ по­ли­ти­ком,­већ­из­гле­да­са­мо­као­по­тро­шач­ки­про­из­вод,­до­ ко­ли­ца,­док­у­ства­ри­игра­мно­го­ве­ћу­уло­гу­на­раз­ли­чи­тим­ по­ли­тич­ким­ по­љи­ма.­ Као­ што­ сва­ка­ умет­ност­ на­ста­је­ из­ дис­кур­са­дру­штва­и­си­сте­ма,­та­ко­и­при­ме­ње­на­умет­ност,­а­ ти­ме­и­мо­да­на­ста­ју­у­окви­ру­истог­дис­кур­са.­Шта­љу­ди­но­ се­је­нај­ви­дљи­ви­ји­и­нај­о­се­тљи­ви­ји­дру­штве­ни­по­ка­за­тељ­ по­ла,­ста­ту­са,­кла­се,­на­ци­је,­обра­зо­ва­ња,­и­сл,­као­и­са­вре­ ме­не­гло­ба­ли­за­ци­је.­Мо­да­као­и­ви­со­ка­умет­ност,­чак­и­ви­ше­ од­ње,­има­та­ко­ђе­при­кри­ве­ну­уло­гу­ко­ју­јој­си­стем­на­ме­ће.­ Она­је­нај­че­шће­за­ба­ва­спек­такл­ко­ја­др­жи­ма­су­у­по­кор­но­ сти,­а­чи­ни­и­бит­но­сред­ство­гло­ба­ли­за­ци­је,­те­на­из­глед­не­ по­зна­је­гра­ни­це­–­ује­ди­њу­је­свет. У­та­ко­зва­ном­‘ли­бе­рал­ном­ка­пи­та­ли­зму’­се­про­па­ги­ра­ју­ве­ ли­ке­сло­бо­де­ко­је­се­на­зи­ва­ју­јед­ном­реч­ју­–­де­мо­кра­ти­ја.­ Ова­“сло­бо­да”­је­пак­до­бро­при­кри­ве­на­то­та­ли­тар­на­гло­ба­ ли­за­ци­ја,­у­ко­јој­За­пад­те­жи­и­све­ви­ше­оства­ру­је­то­тал­ну­ аси­ми­ла­ци­ју­свих­кул­ту­ра.­Да­ли­је­сто­га­гло­бал­на­умет­ност­ у­ства­ри­за­пад­на­умет­ност­ко­ја­се­на­ме­ће­це­лом­све­ту­као­ пра­ва,­исти­ни­та,­са­вре­ме­на­–­су­пер­и­ор­на?­ За­пад­на­умет­ност­и­кул­ту­ра­су­по­ка­за­ле­да­во­ле­да­се­“ин­ спи­ри­шу”­дру­гим­кул­ту­ра­ма,­при­том­их­аси­ми­лу­ју­ћи­у­свој­ за пад ни оквир­(као­на­при­мер­тзв.­wоrld mu sic).­У­‘за­пад­ ним’­очи­ма­(ју­де­о­хри­шћан­ским),­кул­ту­ра­Дру гог­је­‘ег­зо­тич­ на’­–­ди­вљач­ка,­си­ро­ва,­ми­стич­на,­а­ти­ме­и­за­во­дљи­ва.­Без­ по­сто­ја­ња­тог­Дру гог,­за­пад­ни­чо­век­не­би­знао­ко­је­он­сам.­ Ми­зна­мо­ко­смо­у­од­но­су­на­оног­дру­гог­ко­ји­ни­смо.­Сто­га­ је­ра­си­зам­дис­курс­и­ре­пре­зен­та­ци­ја­ко­ја­гу­ра­оног­Дру­гог­ у­тре­ћи­свет­­­на­мар­ги­ну.­Ен­гле­зи­као­што­Хол­(Stuаrt­Hаll)­ на­во­ди,­ни­су­ра­си­сти­за­то­што­мр­зе­црн­це,­већ­за­то­што­без­ цр­на­ца­не­мо­гу­да­ви­де,­про­на­ђу­свој­иден­ти­тет­­­“мо­ра­ју­ зна­ти­ко­ни су,­да­би­зна­ли­ко­је­су”.12 11­Ži­žek­S.,­Map ping Ide o logy,­Ver­so,­Lon­don­1995.­ 12­Hall­S.,­Et hni city: Iden tity and Dif fe ren ce­–­edi­ted­ver­sion­of­a­spe­ech­ de­li­ve­red­at­the­Ham­pshi­re­Col­le­ge,­Am­herst,­Mas­sac­hu­setts,­in­the­Sping­ of­1989,­www.csus.edu.indiv/I/leekelerh/Hall,%20Ethnicity_Identity_and_ Difference.pdf. 232 МИЛЕНА ПОПОВ Ро ман тич ни ег зо ти ци зам и при ми ти ви зам Алек сан дра Мек Кви на Бит­ку­са­сво­јим­соп­стве­ним­иден­ти­те­том­во­дио­је­и­Алек­ сан­дар­ Мек­Квин­ (Аlеxеndеr­ МcQuееn),­ бри­тан­ски­ мод­ни­ кре­а­тор,­ко­ји­је­с­јед­не­стра­не­ве­ли­чао­свој­шкот­ски­иден­ ти­тет­у­сво­јој­кри­ти­ци­ен­гле­ске­по­ли­ти­ке­пре­ма­Шкот­ској,­ док­је­с­дру­ге­стра­не­ве­ли­чао­упра­во­ову­бри­тан­ску­(ен­гле­ ску)­им­пе­ри­ја­ли­стич­ку­до­ми­на­ци­ју­над­дру­гим­кул­ту­ра­ма,­ та­ко­ђе­ ‘ин­спи­ри­шу­ћи’­ се­ овим­ ег зо тич ним­ –­ ди вљач ким ­ при ми тив ним­кул­ту­ра­ма­гра­де­ћи­‘гло бал ну’ мод ну ли ни­ ју.­Ово­се­на­ро­чи­то­мо­гло­ви­де­ти­на­из­ло­жби­“Ди­вљач­ка­ ле­по­та”,­пост­хум­ној­ре­тро­спек­ти­ви­мо­де­Алек­сан­дра­Мек­ Кви­на­у­Ме­тро­по­ли­тен­му­зе­ју­у­Њу­јор­ку­(4.­ма­ја­–­7.­ав­ гу­ста­2011).­Сам­на­зив­ове­из­ло­жбе­ко­ју­је­ор­га­низовао­ку­ стос­Ен­др­ју­Бол­тон­(Аndrеw­Bоltоn)­и­на­зи­ви­Мек­Кви­но­вих­ ко­лек­ци­ја­о­то­ме­све­до­че:­То је са мо игра,­Џун гла је та мо на по љу­итд.­Бол­тон­у­мо­но­гра­фи­ји­о­овој­из­ло­жби­на­зи­ва­ Мек­Квинову­мо­ду­Ро ман тич ни ег зо ти ци зам и Ро ман тич ни при ми тивизам по­ре­де­ћи­га­са­вик­то­ри­јан­ским­ро­ман­тича­ ри­ма­ (ден­ди­ји­ма)­ по­пут­ Бај­ро­на,­ ко­ји­ су­ се­ ин­спи­ри­са­ли­ “ег­зотиком”. “Мек­Кви­нов­ро­ман­тич­ки­сен­зи­би­ли­тет­је­про­ши­рио­ње­гов­ хо­ри­зонт­ма­ште­не­са­мо­вре­мен­ски­већ­и­ге­о­граф­ски.­Та­ко­ је­то­би­ло­и­за­умет­ни­ке­и­пи­сце­ро­ман­ти­зма,­ег­зо­ти­ка­је­ би­ла­цен­трал­на­за­њи­хов­рад.­Као­ње­гов­исто­ри­ци­зам,­Мек­ Квин­је­ши­ро­ко­об­у­хва­тао­–­Ин­ди­ја,­Ки­на,­Афри­ка,­и­Тур­ска­ су­иза­зи­ва­ле­ње­го­ву­ма­сту.­Ја­пан­је­био­по­себ­но­зна­ча­јан­за­ ње­га,­те­мат­ски­и­стил­ски.­Ки­мо­но,­по­себ­но,­је­био­одев­ни­ пред­мет­ко­ји­је­он­ре­кон­фи­гу­ри­сао­бес­крај­но.”13­Мек­Квин­ се­то­ком­сво­је­ка­ри­је­ре­вра­тио­на­те­му­„при­ми­ти­ви­зма,­ко­ји­ се­осла­њао­на­иде­ал­о­пле­ме­ни­том­ди­вља­ку­ко­ји­жи­ви­у­хар­ мо­ни­ји­са­при­ро­дом“.14­Мек­Квин­за­по­чи­ње­сво­ју­ка­ри­је­ру­ ко­лек­ци­јом­Ни хи ли зам­(про­ле­ће/ле­то­1994)­где­се­ин­спи­ри­ ше­оним­што­ку­стос­Бол­тон­на­зи­ва­‘ро ман тич ни при ми ти­ ви зам’.­„То­је­би­ла­ре­ак­ци­ја­на­ди­зај­не­ре­ко­ји­ро­ман­ти­зи­ра­ју­ ет­нич­ко­обла­че­ње,­као­Ма­саи­ин­спи­ри­са­не­ха­љи­не­на­пра­ вље­не­од­ма­те­ри­ја­ла­ко­је­Ма­саи­не­мо­гу­да­при­у­ште.“15­Ова­ ко­лек­ци­ја­је­укљу­чи­ва­ла­и­по­зна­ту­ха­љи­ну­од­син­те­тич­ког­ ма­те­ри­ја­ла­са­ска­кав­ци­ма,­чи­ме­је­Мек­Квин,­по­Бол­то­ну,­из­ нео­свој­став­о­про­бле­му­гла­ди­у­све­ту.­Мно­ги­мо­де­ли­из­ ове­ко­лек­ци­је­су­об­ло­же­ни­бла­том,­те­се­ова­„уобра­же­ност­ 13­Bolton­A.,­ Alexander McQueen­Savage Beauty,­Metropolitan­Museum­of­ Art,­New­York­2011,­str.­10. 14­Исто,­стр.­24. 15­Исто,­стр.­24. 233 МИЛЕНА ПОПОВ дизај­не­ра“16­ по­на­вља­ у­ Ешу­ ко­лек­ци­ји­ (је­сен/зи­ма­ 2000­ 2001)­ин­спи­ри­са­ној­по­зна­тим­бо­жан­ством­у­ре­ли­ги­ји­Јо­ру­ ба,­где­се­Мек­Квин,­по­себ­но­ка­пу­том­од­цр­не­син­те­тич­ке­ дла­ке­ и­ ха­љи­ном­ од­ цр­ног­ коњ­ског­ ре­па­ по­ве­за­не­ жу­тим­ ста­кле­ним­ пер­ла­ма,­ „при­бли­жио­ фе­ти­ши­за­ци­ји­ ма­те­ри­ја­ ла“.17­Ову­фети­ши­за­ци­ју­на­ста­вља­у­ко­лек­ци­ји­Џун гла је та­ мо на по љу­(је­сен/зи­ма­1997­1998)­ин­спи­ри­са­ној­Томп­со­но­ вом­га­зе­лом.­Ко­лек­ци­ја­је­сво­је­вр­сна­“ме­ди­та­ци­ја­о­ди­на­ми­ ци­мо­ћи­–­спе­ци­фич­но,­од­но­су­из­ме­ђу­пре­да­то­ра­и­пле­на“,­а­ ја­бих­до­да­ла­–­по­нај­ви­ше­ова­ко­лек­ци­ја­по­ка­зу­је­ди­на­ми­ку­ мо­ћи­из­ме­ђу­до­ми­нант­ног­за­па­да­и­„Дру­гог“.­Бол­тон­на­рав­ но­за­пад­њач­ким­очи­ма­ви­ди: „За­и­ста,­Мек­Кви­но­ве­ре­флек­си­је­о­при­ми­ти­ви­зму­су­че­сто­ пред­ста­вље­не­у­па­ра­док­сал­ним­ком­би­на­ци­ја­ма,­кон­тра­сти­ ра­ју­ћи­„мо­дер­но“­и­„при­ми­тив­но“,­„ци­ви­ли­зо­ва­но“­и­„не­ ци­ви­ли­зо­ва­но“.­При­ча­о­ Ире ре­(про­ле­ће/ле­то­2003)­укљу­ чу­је­бро­до­лом­на­мо­ру­и­на­се­ље­на­је­пи­ра­ти­ма,­кон­кви­ста­ до­ри­ма­и­ама­зон­ским­Ин­ди­јан­ци­ма.­Ти­пич­но,­Мек­Кви­нов­ на­ра­тив­ про­сла­вља­ и­ ов­де­ при­род­но­ ста­ње­ и­ за­вр­ша­ва­ мо­рал­ну­ рав­но­те­жу­ у­ ко­рист­ „при­род­ног­ чо­ве­ка“­ и­ „го­ спо­ди­на­при­ро­де“,­не­спу­та­ног­ве­штач­ким­кон­струк­ци­јама­ цивилизације“.18 Али­ни­Мек­Квин­ни­Бол­тон­не­ви­де­да­је­мо­да­(чак­мо­жда­ и­ви­ше­не­го­дру­ге­вр­сте­умет­но­сти)­лук­суз,­не­што­што­ни­је­ ну­жно,­не­што­што­је­про­тив­но­при­ро­ди,­еко­ло­ги­ји,­јер­ко­ри­ сти­стал­но­но­ве­ма­те­ри­ја­ле­–­ре­сур­се­за­не­што­што­ни­је­нео­ п­ход­но.­Мек­Квин­се­на­вод­но­за­ла­же­за­„при­род­ног­чо­ве­ка“,­ али­не­спа­да­у­оне,­ још­увек­ма­ло­број­не­мод­не­кре­а­то­ре,­ ко­ји­ко­ри­сте­са­мо­ре­ци­кли­ран­ма­те­ри­јал­за­сво­је­кре­а­ци­је,­ пре­фе­ри­ра­ју­ћи­при­род­не­ма­те­ри­ја­ле,­јер­су­они­у­са­гла­сно­ сти­са­еко­ло­ги­јом­(би­о­ра­згра­ди­ви­су­и­сво­јом­про­из­вод­њом­ не­за­га­ђу­ју­сре­ди­ну).­Иако­кри­ти­ку­је­дру­ге­ди­зај­не­ре­ко­ји­ се­ ин­спи­ри­шу­ Ма­саи­ оде­ћом,­ ко­ри­сте­ћи­ ма­те­ри­ја­ле­ ко­је­ Ма­саи­не­мо­гу­да­при­у­ште,­он­и­сам­ко­ри­сти­ели­ти­стич­ке­ ма­тер­ија­ле­и­оби­ље­ре­сур­са­да­би­ство­рио­опет­не­што­што­ ни­је­нео­п­ход­но­као­што­је­то­Ма­саи­оде­ћа.­Он­по­пут­ти­пич­ ног­вик­то­ри­јан­ског­ден­ди­ја­(као­ју­нак­Хујс­ман­со­вог­ро­ма­на­ Про тив при ро де­или­мар­ки­зе­Ка­са­ти)­ужи­ва­у­свом­лук­су­зу,­ али­га­исто­вре­ме­но­и­мр­зи,­те­у­сво­јој­фе­ти­ши­стич­кој­из­о­па­ че­но­сти­се­би­да­је­за­пра­во­да­ко­ри­сти­еле­мен­те­(иде­је)­дру­ гих­кул­ту­ра­(ко­је­иако­во­ли­­­сма­тра­при­ми­тив­ним)­и­ства­ра­ сво­ју­–­но­ву­лук­су­зну­„при­ро­ду“.­ 16­Болтон­А.,­нав.­дело,­стр.­25 17­Исто,­стр.­27 18­Исто. 234 МИЛЕНА ПОПОВ Мек­Квин­ на­ив­но­ не­ ви­ди­ сво­ју­ уло­гу­ у­ гло­ба­ли­за­ци­ји,­ ‘реори­јен­та­ли­за­ци­ји’­Ори­јен­та­и­‘ре­а­фри­ка­ни­за­ци­ји’­Афри­ ке,­те­о­сво­јим­ко­лек­ци­ја­ма­ка­же:­ “И­же­лим­да­бу­дем­искрен­о­све­ту­у­ком­жи­ви­мо,­и­по­не­ кад­мо­ја­по­ли­тич­ка­убе­ђе­ња­до­ла­зе­кроз­мој­рад.­Мо­да­мо­ же­би­ти­ра­си­стич­ка,­гле­да­њем­на­оде­ћу­дру­гих­кул­ту­ра­као­ на­ко­сти­ме…­То­је­ма­ло­гра­ђан­ски­и­ста­ри­је­ше­шир.­Хај­ де­да­по­ру­ши­мо­не­ке­гра­ни­це…­Мој­рад­ће­би­ти­о­узи­ма­ њу­еле­ме­на­та­тра­ди­ци­о­нал­ног­ве­за,­фи­ли­гра­на­и­за­нат­ства­ из­зе­ма­ља­ши­ром­све­та.­Ја­ћу­ис­тра­жи­ва­ти­њи­хо­ве­за­на­те,­ ша­ре­и­ма­тер­ја­ле­и­ту­ма­чи­ти­их­на­свој­на­чин…­Тру­дим­се­ да­по­ме­рим­си­лу­е­ту.­Да­про­ме­ни­те­си­лу­е­ту­зна­чи­про­ме­ни­ ти­ми­шље­ње­о­то­ме­ка­ко­гле­да­мо.­Шта­ја­ра­дим,­ја­гле­дам­ африч­ка­пле­ме­на­и­на­чин­на­ко­ји­се­обла­че.­Ри­ту­а­ле­њи­хо­ вог­обла­че­ња...­Има­мно­го­пле­мен­ског­у­ко­лек­ци­ја­ма“.19 Он­је­ег­зо­ти­ци­зам­че­сто­по­ку­ша­вао­да­из­ра­зи­у­кон­траст­ној­ су­прот­но­сти­са­за­пад­ним­вред­но­сти­ма.­Та­ко­на­при­мер­на­ мод­ној­ре­ви­ји­ То је са мо игра­(про­ле­ће/ле­то­2001)­ин­спи­ ри­сан­сце­ном­игра­ња­ша­ха­из­фил­ма­Ха ри По тер и ча роб­ ња ков ка мен­(2001),­Мек­Квин­пред­ста­вља­сво­је­мо­де­ле­као­ азиј­ске­(ја­пан­ске)­мод­не­кре­а­ци­је­ко­је­игра­ју­шах­са­аме­рич­ ким­мод­ним­кре­а­ци­ја­ма.­По­ста­вља­се­пи­та­ње­­­ко­је­за­пра­во­ по­бе­дио­у­овој­ша­хов­ској­игри?­За­ни­мљи­во­је­да­кла­сич­ну­ мод­ну­пи­сту,­ко­ја­је­из­ми­шље­на­у­ја­пан­ском­Ка­бу­ки­по­зо­ри­ шту,­за­ме­њу­је­за­пад­њач­ком­игром­–­ша­хом­(иако­и­ова­игра­ има­ис­точ­њач­ко­по­ре­кло,­Мек­Квин­се­ов­де­ин­спи­ри­ше­њом­ у­чи­сто­за­пад­њач­ком­ру­ху­–­ша­хов­ском­игром­у­за­пад­њач­ ком­филм­ском­спек­та­клу).20­Он­та­ко­и­ов­де­из­во­ди­“ори­јен­ тал­ни”­мод­ни­стил­из­ње­го­вог­ори­ги­нал­ног­кон­тек­ста­и­по­ ста­вља­га­као­пи­о­на­у­за­пад­њач­кој­игри. За кљу чак Ка­пи­та­ли­зам,­ а­ по­го­то­во­ да­на­шњи­ ли­бе­рал­ни­ ка­пи­та­ ли­зам,­ од­но­сно­ нео­ли­бе­ра­ли­зам­ и­ ње­гов­ спек­такл,­ ка­ко­ би­ га­ Де­бор­ (Guy­ Dеbоrd)­ на­звао,­ или­ „ка­пи­та­ли­стич­ки­ парламентаризам“­ по­ Ба­ди­јуу­ (Аlаin­ Bаdiоu),­ на­ исти­ на­ чин­као­и­ин­ду­стриј­ска­ре­во­лу­ци­ја­“уни­шта­ва­ју­со­ци­јал­не­ и­ дру­штве­не­ струк­ту­ре,­ као­ и­ за­кон­ске­ ка­те­го­ри­је­ ста­рих­ ре­жи­ма;­тер­ми­ни­као­што­су­су­ве­ре­ни­тет,­пра­во,­на­ци­ја,­на­ род,­де­мо­кра­ти­ја­и­оп­шта­во­ља­са­да­се­од­но­се­на­не­што­што­ не­ма­ви­ше­ве­зе­са­оним­што­су­ти­кон­цеп­ти­озна­ча­вали…­ 19­McQueen­ A.­ and­ Bolton­ A.,­ Alexander McQueen­Savage Beauty,­ Metropolitan­Museum­of­Art,­New­York­2011,­pp.­13. 20­Columbus­C.,­Harry Potter and the Sorcerer’s Stone,­color,­152­min,­Warner­ Bros­Pictures,­UK/USA­2001. 235 МИЛЕНА ПОПОВ са­времена­по­ли­ти­ка­је­екс­пе­ри­мент­ко­ји­дез­ар­ти­ку­ли­ше­и­ пра­зни­ин­сти­ту­ци­је­и­уве­ре­ња,­иде­о­ло­ги­је­и­ре­ли­ги­је,­иден­ ти­те­те­и­дру­штва­у­це­лом­све­ту,­та­ко­да­их­он­да­ре­ха­би­ли­ту­ је­и­ус­по­ста­вља­у­ис­пра­жње­ној­фор­ми”.21­Од­но­сно,­ви­ђе­но­ из­угла­‘гло­бал­не­мо­де’:­иако­ве­ли­ко­ин­те­ре­со­ва­ње­за­пад­ њач­ких­ди­зај­не­ра­ви­со­ке­мо­де­за­тра­ди­ци­о­нал­но­оде­ва­ње­ дру­гих­на­ро­да,­пре­вас­ход­но­из­Ази­је­(по­чев­ши­од­вре­ме­на­ ко­ло­ни­ја­ли­зма),­ на­ пр­ви­ по­глед­ из­гле­да­ као­ де­мо­крат­ска­ фор­ма­ме­ђу­кул­тур­не­раз­ме­не­иде­ја,­мод­на­ели­та­(а­то­је­за­ пад­њач­ка­мод­на­ели­та­–­ели­та­цен­та­ра­гло­бал­не­мо­ћи)­пак­ мо­ду­дру­гих­на­ро­да­озна­ча­ва­као­не­што­ег­зо­тич­но­и­фе­ми­ ни­зи­ра­но­(а­тим­тер­ми­ни­ма­и­ма­ње­вред­но).­То­је­ипак­мо­да­ “Дру­гог”,­мо­да­на­мар­ги­ни.­Иако­из­гле­да­да­азиј­ска­тра­ди­ ци­о­нал­на­оде­ћа­ори­јен­ти­ше­гло­бал­ну­мо­ду,­тај­исти­про­цес­ гло­ба­ли­за­ци­је­–­за­пад­не­де­мо­кра­ти­је,­ори­јен­та­ли­зу­је­азиј­ску­ мо­ду­и­Азиј­це,22­а­по­истом­прин­ци­пу­ко­ди­ра­и­гло­ба­ли­зу­ је­и­дру­ге­‘не­За­пад­не’­на­ро­де.­Гло­бал­на­мод­на­ин­тер­ак­ци­ ја­са­‘мар­ги­нал­ним’­кул­ту­ра­ма­омо­гу­ћа­ва­“при­ви­ле­го­ва­ним­ ко­ри­сни­ци­ма­ко­ји­зна­ју­ма­ло­о­азиј­ским­љу­ди­ма­и­ме­сти­ма­ да­из­бег­ну­озбиљ­но­ан­га­жо­ва­ње­у­ве­зи­са­кул­тур­ном­су­шти­ ном­тих­сти­ло­ва”.23­Та­ко­ђе,­оно­ства­ра­но­ве­раз­ли­ке­ме­ђу­ кул­ту­ра­ма­и­ути­че­на­оде­ва­ње­тих­‘дру­гих’­кул­ту­ра. Алек­сан­дар­Мек­Квин­сво­јим­на­ив­ним­ро­ман­ти­змом­и­ег­зо­ ти­ци­змом­не­све­сно­до­при­но­си­гло­ба­ли­за­ци­ји.­Мо­да,­иако­ је­на­из­глед­са­мо­умет­нич­ка­кре­а­ци­ја­или­нео­п­ход­на­за­ба­ ва,­у­ства­ри­игра­ве­о­ма­ве­ли­ку­уло­гу­у­ра­зним­дру­штве­но­ политич­ким­од­но­си­ма,­а­да­нас­на­ро­чи­то­у­гло­ба­ли­за­ци­ји. ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА: Acord­S.­K. and De­No­ra­T., Cul­tu­re­and­the­Arts:­From­Art­Worlds­to­ Art­in­Ac­tion, An nals of the Ame ri can Aca demy of Po li ti cal and So cial Sci en ce No. 619,­2008,­pp. 223­37.­ ­ Agam­ben­G.,­Me ans Wit ho ut End: No tes on Po li tics,­Uni­ver­sity­of­ Min­ne­so­ta­Press,­Min­ne­a­po­lis­2000.­ ­ Ар­ган­Г.­Ц.,­Од­нос­мо­дер­не­умет­но­сти­пре­ма­по­ли­тич­ким­иде­о­ло­ ги­ја­ма,­Сту ди је о мо дер ној умет но сти,­Но­лит,­Бе­о­град­1982­ ­ Бир­гер­П.,­Те о ри ја аван гар де,­На­род­на­Књи­га/АЛ­ФА,­Бе­о­град­ 1998.­ ­ Bol­ton­A.,­Ale xan der McQu e en­Sa va ge Be a uty,­Me­tro­po­li­tan­Mu­se­um­ of­Art,­New­York­2011.­ ­ 21­Agamben­G.,­Means Without End: Notes on Politics,­University­of­Minnesota­ Press,­Minneapolis­2000. 22­Niessen­ S.,­ Leshkowich­ A.­ i­ Jones­ C.,­ Globalization of Asian dress: Reorienting fashion,­Berg,­Oxford­2005,­str.­17. 23­Исто,­стр.­18. 236 МИЛЕНА ПОПОВ Co­lum­bus­C.,­Ha rry Pot ter and the Sor ce rer's Sto ne,­co­lor,­152­min,­ Wa­rner­­Bros­Pictu­r­es,­U­K/US­A­2001.­ ­ Der­rida­J.,­Ar ch ive Fever: A Fr eudian Impr ession,­Unive­rs­ity­of­Ch­ icago­Pr­es­s,­­Chicago­1966.­­ ­ Fou­cault­M.­,­Discipl ine and Punish: The Birth of t h e Pr ison,­­Penguin­,­ Harm­on­ds­worth­1­991.­ ­ Ф­у­ко­М.,­Археологија зна ња,­­Младен­Ко­зомора,­Плат­о,­­Бе­оград­ 19­98.­ Hal­l­S.,­Ethnici­ty:­Id­en­ti­ty­and­Differe­nce­­–­edit­ed­­versi­on­of­a­sp­ eec­h­­delivered­at­the­Hampshire­College,­Amherst,­Massachusetts,­in­ the­Sping­of­1989,­­www.csu­s.­edu.ind­iv/I/leek­ele­rh/Hall,%20Ethni­ci­ ty_Identity_an­d­_D­if­fe­rence.pd­f­.­ ­ Jameson­F.­,­­The Geopolitical Aesthetics. C in ema and Spac e in th e World Syst em,­Indian­a­­Univer­s­ity­Pr­es­s,­­Bloomi­ng­ton­1995.­ ­ Lacl­au­­E.,­Ema nci patio n (s),­Verso,­Lo­ndon­1­99­6.­­ ­ Л­азић­Р.­,­­Канами , Зеами, Н о бумици и непо знат аутор: ­Ј апански кл асични теат ар. 12 Но драма: Антолог и ја,­­приредио­Лазић­Р.,­ Бе­ог­рад­2006.­ ­ M­ile­s­M.,­Critic­al­Practice­:­­Ar­t,­­Intervention­and­Power,­Ro­ut­ledge,­ N­ew­York­2004.­ ­ Niessen­S.,­Lesh­kowich­A.­and­Jones­­C.,­Gl oba lizati on o f Asian dre ss: Re­o ri enting fas hion,­Berg,­­Oxford­2005.­ ­ Ryersson­Scot­D­.,­Michael­­Orlando­­Ya­ccarino,­The Ma rc h es a Casati : P ort ra its of a Muse,­Abr­ams,­New­York­2009.­ ­ Zi­zek­S.,­Map ping Ide o logy,­Ver­so,­Lon­don­1995.­ Milena­Popov Brooklyn­College,­Brooklyn,­New­York­­ John­Jay­College,­New­York,­USA­ ­ GLOBAL­FASHION­–­FASHION­WITHOUT­BORDERS:­ SAVAGE BEAUTY OF­ALEXANDER­MCQUEEN­ ­ Abstract Today’s­ democratic­ society­ is­ characterized­ by­ neo­liberalism,­ globalization­and­multiculturalism.­Is­this­society­really­free­and­open­ as­it­presents­itself,­or­can­we­still­find­there­western­centrism­–­and­ hence­the­Other­–­but­in­а­veiled­form?­In­this­‘liberal’­society­and­its­ globalization,­fashion­is­also­globalized.­But­can­we­call­this­fashion,­ such­as­fashion­lines­of­Alexander­McQueen,­‘global’,­and­if­we­can,­ how­is­it­expressed?­Is­this­fashion­‘a­fashion­without­borders’­­­an­ amalgam­of­equally­mixed­world­fashions,­or­is­it­something­else?­Who­ decides­what­fashion­is­going­to­be­declared­global­and­enter­the­global­ archive?­Historically,­arts­and­applied­arts­including­fashion,­have­always­ spoken­from­the­context­of­their­culture,­society,­political­discourse­etc­ and­have­consciously­or­unconsciously­always­played­an­active­role­in­ constructing­and­maintaining­social­order­and­values.­So,­global­fashion­ also­has­a­role­in­maintaining­the­system­it­works­in­–­the­neoliberal­order.­ ­ Key­ words: globalization, global fashion, Other, exoticism, neoliberalism, archive