Процесуирање злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини БЕЗБЕДНОСТ 2/2020100 Проф. др Муамер НИЦЕВИЋ Департман за правне науке Универзитета у Новом Пазару МА Самра ДЕЧКОВИЋ Департман за правне науке Универзитета у Новом Пазару ДОИ: УДК: 343.611:177.82]:343.13(497.11+497.6) Прегледни научни рад Примљен: 8. 10. 2019. године Ревизија: 20. 11. 2019. године Датум прихватања: 5. 8. 2020. године Процесуирање злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини Апстракт: Аутори се у раду баве питањем процесуирања злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини. С тим у вези настоје елаборирати најзначајније концепте везане за законску регулацију и борбу против ове врсте злочина, и указати на њихове међусобне разлике и односе. У раду се посебна пажња посвећује проблемима са којима се правосудни органи сусрећу приликом процесуирања злочина из мржње. Наиме, досадашња казнена политика била је изузетно блага – постојање мржње као посебног мотива није узимано у обзир, већ је само утврђивано да ли кривично дело постоји. Аутори настоје указати да је важно да држава покаже одлучност у борби против насиља. Та борба не представља само заштиту појединаца од стране власти и не доприноси само једнаком положају у друштву, већ се кроз мере репресије у овој области унапређују и слободе свих грађана које су загарантоване највишим правним актом – Уставом. Посебно се апострофира чињеница да је за борбу против таквог вида понашања потребно да се у Кривични законик унесе одредба о мржњи као отежавајућој околности. Наравно, треба имати у виду да се стање у друштву не може аутоматски променити увођењем поменуте одредбе. То је дугорочан процес и од изузетне је важности успешна имплементација закона од  aedbernp@ptt.rs  s.kucevic@uninp.edu.rs ДОИ: 10.5937/bezbednost2002100N ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЕЗБЕДНОСТ 2/2020 101 стране судова; од ње зависи и превенција будућих кривичних дела. Самим тим, увођење злочина из мржње у законодавство представља први корак ка друштву у којем мржња неће бити толерисана. Циљ рада је да кроз призму кривичних дела почињених из мржње, као примарног фокуса анализе, усвајајући поставку према којој специфични друштвени контекст у БиХ диктира и снажнију интервенцију у домену кривичноправне регулације изражавања мржње и предрасуда, укаже на основне недостатке законског оквира и праксе у БиХ у том домену. Кључне речи: злочин, мржња, предрасуде. Увод Злочини из мржње имају веома дугу историју, али њихова инкриминација карактеристична је за другу половину двадесетог века. Главни разлог су потешкоће и проблеми који отежавају њихово препознавање, пре свега недовољна едукација особља у полицији и правосуђу, недостатак судске праксе везане за ова кривична дела, као и остале потешкоће које се јављају у свим фазама кривичног поступка. Осим тога, када је реч о Босни и Херцеговини, полиција и органи кривичног гоњења који учествују у супротстављању овом облику криминалитета суочавају се са низом проблема који произлазе и из неадекватности важећих прописа везаних за кривична дела изазивања националне, расне и верске мржње, раздора и нетрпељивости, попут недефинисања појмова јавности, мржње, раздора, нетрпељивости и сл. (Лучић- Ћатић, Бајрић, 2013: 16), или проблема везаних за одређивање надлежности када је реч о процесуирању ових кривичних дела (Кнежевић, 2013: 45), што свакако изазива проблеме у примени тих прописа. С обзиром на то да је реч о кривичним делима мотивисаним нетолеранцијом према одређеним групама у друштву, која као таква прете да поделе друштво и створе циклусе насиља и одмазде, енергична реакција неопходна је и ради безбедности појединца и заједнице, зато што свако од нас може бити жртва, односно свако од нас има особине које га чине другачијим од осталих. Осуђивањем починиоца шаље се порука да не само што друштво не толерише такво понашање већ и Процесуирање злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини БЕЗБЕДНОСТ 2/2020102 кривичноправни систем штити жртве од учињене неправде. Наиме, кривична дела почињена из мржње догађају се у свим државама, у већем или мањем обиму. Државе са делотворним механизмима прикупљања података обично приказују већи број кривичних дела почињених из мржње него оне без таквих механизама. Међутим, и у тим државама подаци из друштвених истраживања, од невладиних организација и других посматрача, могу показати да постоји проблем који постојећи системи не откривају нити се њиме баве.1 Наиме, о мотиву починиоца кривичног дела почињеног из мржње ретко се води довољно детаљна истрага, јер је он ирелевантан за доказивање суштинских елемената кривичног дела. Међутим, управо се по мотиву разликују кривична дела из мржње од осталих кривичних дела, а тај мотив је искључиво предрасуда, односно негативно мишљење или став према групи људи због њихових карактеристика које се најчешће директно штите кривичним законима. Из тог разлога државне институције, али и друштво, имају задатак да подстичу толеранцију и да се боре против стереотипа и предрасуда, како би спречили појаву злочина из мржње. Појам и основне карактеристике злочина из мржње Законска дефиниција злочина из мржње у великој мери зависи од друштвенополитичких прилика и социокултурних кара- ктеристика одређеног друштва, што значи да се законско одређе- ње ових кривичних дела разликује од државе до државе. Међу- тим, сматра се да је Организација за европску сигурност и сарад- њу (ОЕБС), односно њихов Уред за демократске институције и људска права (ОДИХР), формулисао ова кривична дела на опште прихватљив начин. Према њима, свако кривично дело у којем је објект напада изабран на основу његове стварне или перципиране припадности, повезаности, подршке или чланства у групи која је заснована на њиховом стварном или перципираном расном, националном или етничком пореклу, језику, боји коже, религији, полу, старосној 1 Закони о кривичним делима почињеним из мржње, ОЕБС – Уред за демократ- ске институције и људска права, Практични водич, 2009. ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЕЗБЕДНОСТ 2/2020 103 доби, менталној или физичкој онеспособљености, сексуалној ори- јентацији или неком другом сличном статусу може се сматрати кривичним делом почињеним из мржње.2 Из ове дефиниције про- изилази да се злочин из мржње у сваком случају састоји од два елемента: кривичног дела као основног преступа и специфичног мотива који се огледа у постојању предрасуда, по којем се криви- чна дела из мржње и разликују од уобичајених кривичних дела. Наиме, жртва може бити једна или више особа, намерно изабрана због неке заштићене карактеристике која је заједничка за одређе- ну групу, попут расе, језика, религије, етничке и националне при- падности, сексуалног опредељења, али и имовине. Жртве ових кривичних дела посебно карактерише и чињеница да нису одабра- не због онога што јесу, већ због онога што представљају. То значи да су сви чланови заједнице који имају заједничко обележје поте- нцијалне мете, јер је порука која се на овај начин преноси упућена не само непосредној жртви већ и групи којој она припада. У циљу препознавања осумњичених, проналажења учини- лаца, стицања увида у то како жртва перципира сопствену рањи- вост, стицања увида у природу и интензитет мотивације, одређе- ња вероватноће ескалације или предвиђања одговора заједнице, неопходно је познавање основних карактеристика личности учи- ниоца кривичног дела из мржње. Међутим, у теорији не постоји јединствен став у погледу основних карактеристика његове личности, јер нема правила које показује ко то може бити нити како ће кривично дело бити почи- њено. У сваком случају то не морају бити особе које су претходно испољавале предрасуде или особе које припадају десничарским групама. Из тог разлога се најчешће говори о тростепеној класи- фикацији учинилаца кривичних дела почињених из мржње. То су: - учиниоци из забаве (млађе особе жељне узбуђења и доказивања, неорганизоване групе, непредвидљиви и насумични напади на жртве, склоност ка вандализму), - реактивни учиниоци (реакција на претходни стварни или умиш- љени инцидент из мржње, заштита/одбрана од перципиране пре- тње, одсуство кривице) и 2 OSCE (2006). Challenges and Responses to Hate-Motivated Incidents in the OSCE Region, OSCE/ODIHR, Warsaw, стр. 7. Процесуирање злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини БЕЗБЕДНОСТ 2/2020104 - мисионари (особе са изражено искривљеном сликом стварности и патолошким проблемима; догађаје који их окружују тумаче једнострано, преувеличавајући тешкоће које настају као последи- ца суживота различитих друштвених група; учиниоци су најтежих кривичних дела из мржње чија се мисија углавном завршава самоубиством).3 Осим због специфичног мотива, злочини из мржње захте- вају другачији правни приступ и због последица које их разликују од осталих кривичних дела. Наиме, с обзиром да утичу на шири круг људи и да могу довести до друштвених подела и грађанских немира, кривична дела из мржње обично прате фазу ескалације. У ситуацијама када су односи измећу етничких, националних или религијских група већ осетљиви, могу имати експлозиван утицај. Директна жртва може искусити већу психолошку повреду и поја- чано осећање угрожености зато што није у могућности да проме- ни карактеристику која ју је учинила жртвом. Кривична дела по- чињена из мржње имају дубок психолошки утицај на жртве, који води ка осећањима депресије и тескобе.4 Осим непосредне жртве, последице трпи и заједница, односно остали чланови групе који могу страховати од неког будућег напада. Ефекти могу бити вишеструко увећани уколико се ради о заједници која је кроз историју била жртва дискримина- ције. Указивање на последице кривичних дела из мржње омогући- ће тужиоцима да лакше донесу одлуке које се односе на процесуи- рање кривичног дела, али ће им помоћи и у заступању оптужнице пред надлежним судом. С друге стране, приликом доношења ко- начне одлуке, односно избора врсте и мере кривичноправне санк- ције, судови треба да узму у обзир и околности које се односе на јачину угрожавања или повреде заштићеног добра, па је за доно- шење адекватне одлуке потребно познавање ефеката кривичних дела почињених из мржње на појединце и ширу заједницу. Осим 3 Community Research Associates, National Hate Crimes Training Curricula: Stu- dent Manual, стр. 19; American Prosecutors Research Institute, A Local Prosecu- tor’s Guide for Responding to Hate Crimes. Arlington: American Prosecutors Re- search Institute, 2001, стр. 7; McLaughlin, Responding to Hate Crime: A Multidis- ciplinary Curriculum for Law Enforcement and Victim Assistance Professionals, стр. 48. 4 Удружење америчких психолога: Кривична дела почињена из мржње данас – дугогодишњи непријатељ у модерном одијелу, 1998. ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЕЗБЕДНОСТ 2/2020 105 наведеног, посебно је значајно и знање практичара о ефектима кривичних дела почињених из мржње, које доприноси смањењу секундарне виктимизације жртава (Маљевић, Вујовић, 2013: 26). За ефикасно сузбијање криминалитета почињеног из мрж- ње неопходно је и да полицијски службеници који учествују у том процесу обрате пажњу на индикаторе који могу указати на посто- јање таквог кривичног дела, усмерити их на правилан рад на пред- мету, тј. на примену одговарајуће тактике, и помоћи им да прави- лно одговоре на потребе жртве. Наиме, може се рећи да су индикатори мржње објективне чињенице које се морају узети у обзир приликом одређивања да ли неки инцидент представља злочин из мржње или не. Они нису довољни да би се један инцидент сматрао злочином из мржње, али указују на неопходност спровођења даље истраге у циљу утв- рђивања мотива. У доступним смерницама и приручницима који се тичу криминалитета из мржње, као могући индикатори наводе се следећи5: - расне, етничке, верске, полне, културне и друге разлике (постоја- ле су расне, верске, етничке, полне, културне или друге разлике између група којима припада жртва, односно починитељ); - цртежи, ознаке, симболи, графити (налазе се на месту на којем је наступила последица кривичног дела); - претходно присуство кривичних дела (или других деликата) по- чињених из мржње (неколико инцидената догодило се на истом подручју, а жртве су чланови исте групе); - перцепција жртве/сведока (жртве и/или сведоци су, на основу властитог опажања, мишљења или уверења да је инцидент био мотивисан предрасудама); - мотив осумњиченог (починитељ има криминалну прошлост која указује на то да је један или више претходних инцидената изазвао на сличан начин, а жртве су имале исто држављанство, расу, веру, етничко/национално порекло, онеспособљење, сексуалну оријен- тацију или пол); - место инцидента (жртва је била у близини или на подручју/месту које се обично повезује са конкретним групама чији чланови деле држављанство, расу, религију, етничко порекло, онеспособљење, 5 FBI (2015). Hate Crime Data Collection Guidelines and Training Manual, стр. 5. Процесуирање злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини БЕЗБЕДНОСТ 2/2020106 сексуалну оријентацију (нпр. геј бар), пол и сл. или које припад- ници тих група обично посећују); - недостатак других мотива (нема јасних назнака да се ради о кри- вичном делу из користољубља или да постоји неки други мотив за инцидент). Међутим, с обзиром на то да ови индикатори указују само на могућност постојања кривичног дела почињеног из мржње, неопходно је бити веома опрезан у раду са њима, не доносити бр- зе одлуке, већ поштовати основна криминалистичка начела при откривању и расветљавању кривичних дела, како би се омогућило евидентирање и ефикасније процесуирање злочина из мржње. Злочин из мржње у кривичном законодавству Републике Србије Пораст насиља заснованог на мржњи и нетолеранцији, уче- сталост дискриминације и напада на угрожене друштвене групе у Србији, као и шира друштвена потреба за превенцијом и борбом против оваквог понашања, представљају главне разлоге за увође- ње злочина из мржње (Стјеља, 2014: 6). Из тог разлога, у јануару 2012. године, Комитет правника за људска права (YUCOM) и Геј стрејт алијанса (ГСА), предложи- ли су допуну Кривичног законика, између осталог, и због тога што је досадашња пракса показала да се надлежни органи нису на одговарајући начин бавили злочинима који за мотив имају мрж- њу, што се уочава у свим фазама поступка, а били су и само дели- мично инкриминисани. С обзиром на то да се овим кривичним де- лима угрожавају основна људска права и слободе које су гаран- товане Уставом Републике Србије6, њихово увођење у Кривични законик има уставни основ, садржан у члановима 43 (став 4) и 49, којима је прописана слобода мисли, савести и вероисповести и забрана изазивања расне, националне и верске мржње. Кривичним закоником који је ступио на снагу 1. јануара 2013. године предви- ђено је следеће. Ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, по- 6 Устав Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, бр. 98/2006. ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЕЗБЕДНОСТ 2/2020 107 ла, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела.7 Увођењем ове од- редбе злочин из мржње је први пут кодификован у домаћем кри- вичном законодавству. Циљ је да се на одговарајући начин казни лице које је повредило неког само због тога што не може да прих- вати различитост, али и да се спрече будући злочини из мржње. То значи да члан 54а представља посебну обавезу за суд приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције, коју суд мора ценити у светлу отежавајућих околности, а самим тим и изрицања теже кривичне санкције учиниоцу. Осим тога, ако се уз- ме у обзир да је злочин из мржње увек усмерен на рањиве групе и да негативно утиче не само на лице које је жртва злочина, већ и на све чланове групе којој то лице припада, угрожавају се и темељне вредности међународног права на чију заштиту се Србија обавеза- ла потписивањем и ратификацијом низа међународних инструме- ната о равноправности, недискриминацији и толеранцији, као и о сузбијању и кажњавању насиља побуђеног мржњом по основу расе, боје коже, националне и етничке припадности, религијског уверења итд. За разлику од Закона о забрани дискриминације8 ко- ји наводи 19 основа дискриминације, Законик предвиђа седам ли- чних својстава која могу бити основ за извршење злочина из мрж- ње, и то: раса и вероисповест, национална или етничка припадно- ст, пол, сексуална оријентација и родни идентитет. Иако се YU- COM залагао за увођење шире листе разлога који доводе до зло- чина из мржње, сматра се да је усвојено компромисно решење, јер су то лична својства због којих се најчешће врше ова кривична дела. Међутим, и поред унетих новина, у пракси нема довољно процесуираних случајева овог кривичног дела иако се она свакод- невно дешавају. Такође, судови нису довољно сензибилисани за одредбе новог члана. Званични представници државе, посебно по- лиција и правосуђе, морају се одлучно поставити према предрасу- дама против одређених група, како би се ефикасно казнили посто- јећи злочини из мржње и спречили нови. Важно је да држава по- 7 Кривични законик, Службени гласник Републике Србије, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012 и 104/2013. 8 Службени гласник Републике Србије, бр. 22/2009. Процесуирање злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини БЕЗБЕДНОСТ 2/2020108 каже одлучност у борби против насиља, која не представља само заштиту појединца од стране власти, и не доприноси само једна- ком положају у друштву, већ се кроз такве мере државе унапређу- ју и основне слободе свих грађана које су загарантоване Уставом.9 Злочин из мржње у кривичном законодавству Босне и Херцеговине У свету данас постоје два модела инкриминисања или, тач- није, увођења кривичног дела почињеног из мржње у кривичне за- коне. Први модел се односи на прописивање посебног кривичног дела у кривичном закону, а други на прописивање општих отежа- вајућих околности за кривична дела почињена из мржње (Лучић- Ћатић, Бајрић, 2013: 14). Оба модела имају предности и недоста- тке. У Босни и Херцеговини примењује се комбинација помену- тих модела тако што је прописано кривично дело изазивања националне, расне и верске мржње, раздора и нетрпељивости, али су прописане и отежавајуће околности у случају да је кривично дело почињено из мржње. То значи да се злочин из мржње у зако- нодавству Босне и Херцеговине третира као посебно кривично де- ло изазивања националне, расне и врске мржње, раздора и нетрпе- љивости, што се сматра оправданим с обзиром да је реч о терито- рији на којој њихова извршења представљају специфичан проб- лем. Прописивање посебног кривичног дела извршено је у свим кривичним законима у Босни и Херцеговини10, с тим што постоје одређене разлике у смислу прописивања елемента јавности (тај елемент прописују Кривични закон Босне и Херцеговине, као и Кривични закон Федерације Босне и Херцеговине) у погледу заш- тићене групе према којој се дело може починити, у погледу радњи 9 YUCOM, Комитет правника за људска права, Злочин из мржње, Београд, 2013. 10 Кривични закон Босне и Херцеговине, Службени гласник Босне и Херцегови- не 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05,53/06, 55/06, 32/07, 8/10, чл. 145.а, Кри- вични закон Републике Српске, Службени гласник Републике Српске 49/03, 108/04,37/06, 70/06, 73/10, 1/12, 67/13, чл. 294.а, Кривични закон Федерације Босне и Херцеговине, Службене новине Федерације Босне и Херцеговине 36/03, 37/03, 21/04, 69/04, 18/05, 42/10, 42/11, чл. 163, Кривични закон Брчко Дистрик- та Босне и Херцеговине, Службени гласник Брчко Дистрикта 10/03, 45/04, 6/05, 21/10, чл. 160. ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЕЗБЕДНОСТ 2/2020 109 извршења и територијалног одређења (односно дела администра- тивне структуре Босне и Херцеговине на којем се дело може по- чинити), али и у смислу запрећене кривичноправне санкције. По- менуте разлике односе се на основни облик кривичног дела, док се разлике у квалификованим облицима овог дела првенствено ог- ледају у легислативној техници и запрећеној санкцији, али и у не- ким квалификаторним околностима (Лучић-Ћатић, Бајрић, 2013: 16). Између осталог, неопходно је напоменути да је за постоја- ње овог кривичног дела потребно само предузимање радње извр- шења, али не и наступање последице, која се у овом случају огле- да у угрожавању заједничког живота; другим речима, није неоп- ходно да наведена мржња и раздор буду изазвани, нити је од зна- чаја да ли су се и који даљи циљеви желели постићи. Осим тога, због недефинисања појмова распиривања, мржње, раздора и нетр- пељивости, као и због постојања „елемента јавности“ у неким од кривичних закона, у пракси се јављају проблеми који свакако ути- чу на ефикасно сузбијање ових кривичних дела. Такође, позитиван став законодавца о значајној тежини кривичног дела почињеног из мржње изражава се и прописива- њем тежих квалификованих облика у случају да је мотив за њихо- во извршење била мржња, што свакако са собом повлачи и строже кажњавање учиниоца. Међутим, у том погледу постоје одређене разлике: - Кривични закон Републике Српске прописује мржњу као квали- фикаторну околност код кривичних дела: тешко убиство, тешка телесна повреда, силовање, тешка крађа, разбојништво, разбојнич- ка крађа, оштећење туђе ствари и изазивање опште опасности; - Кривични закон Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине пропису- је мржњу као квалификаторну околност у опису кривичних дела: убиство, тешка телесна повреда, силовање, тешка крађа, разбојни- чка крађа, разбојништво, оштећење туђе ствари, изазивање опште опасности, уништење или оштећење важних привредних објеката или јавних справа, оштећење заштитних направа на раду и непро- писно и неправилно извођење грађевинских радова; - Кривични закон Федерације Босне и Херцеговине прописује мр- жњу (предрасуду) као квалификаторну околност код кривичних Процесуирање злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини БЕЗБЕДНОСТ 2/2020110 дела: убиство, тешка телесна повреда, силовање и оштећење туђе ствари. Осим тога, неопходно је напоменути да је у Кривичном закону Републике Српске дефинисано кривично дело из мржње, док је у Кривичном закону Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине елемент предрасуде изражен као „мржња“ која је притом законом дефинисана. За разлику од поменутих законских решења, у Кривичном закону Федерације Босне и Херцеговине предрасуда је, као елемент квалификованих облика кривичних дела, ограни- чена на „расне, народносне и верске“ побуде у случају кривичних дела убиства и тешке телесне повреде, на „етничку, народносну, расну, верску или језичку“ нетрпељивост у случају кривичног де- ла силовања, те на разлике у „етничкој или народносној припад- ности, раси, вероисповијести, полу или језику“ у случају криви- чног дела оштећења туђе ствари (Маљевић, Вујовић, 2013: 36). С обзиром на то да за кривична дела прописана Кривичним законом Босне и Херцеговине није предвиђена предрасуда као квалификована околност, суд Босне и Херцеговине није надлежан за кривична дела као што су: убиство, тешко убиство, тешка теле- сна повреда, силовање, оштећење туђе ствари, тешка крађа, разбо- јничка крађа, разбојништво и изазивање опште опасности. Осим тога, у Босни и Херцеговини свакако постоји могућност тежег ка- жњавања учиниоца било којег кривичног дела, уколико је био мо- тивисан мржњом. На ту могућност указују и Кривични закон Ре- публике Српске и Кривични закон Брчко Дистрикта Босне и Хер- цеговине прописивањем мржње као отежавајуће околности при- ликом избора врсте и мере кривичноправне санкције за учиниоца било којег кривичног дела уколико не постоји одредба о квалифи- кованом облику тог конкретног кривичног дела. Међутим, Криви- чни закон Босне и Херцеговине и Кривични закон Федерације Бо- сне и Херцеговине, иако нису непосредно прописали мржњу као отежавајућу околност, индиректно пружају могућност тежег каж- њавања учинилаца кривичних дела из мржње, јер у општим правилима за одмеравање казне предвиђају узимање у обзир „по- буда из којих је дело учињено“. ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЕЗБЕДНОСТ 2/2020 111 Откривање и расветљавање злочина из мржње Ефикасно супротстављање криминалитету почињеном из мржње захтева од полицијских службеника и осталих органа пра- вовремено препознавање индикатора, као објективних чињеница које указују на то да су поступци учиниоца били мотивисани пре- драсудама, по чему се ова кривична дела и разликују од уобичаје- них. Затим, он захтева интензивну комуникацију приликом истра- ге и специфичан однос према жртвама кривичног дела, као и пре- ма начинима спровођења радњи доказивања. Наиме, да би истрага за ова кривична дела могла да се води неопходно је да их полициј- ски службеници препознају, а то ће најпре учинити утврђивањем да ли су жртва и учинилац различите расне, верске, етнич- ке/националне, полне, културне или друге припадности, а затим проверавањем да ли постоје и неки други индикатори који указују на то да се ради о кривичном делу почињеном из мржње. Иако је кључни елемент у идентификацији кривичних дела почињених из мржње препознавање мотива, то може бити веома тежак задатак ако се узме у обзир чињеница да један број ових кривичних дела остаје непознат, односно жртве их не пријављују надлежним органима. У току спровођења истраге неопходна је међусобна сарадња полиције и тужилаштва како би се постигли очекивани резултати. Међутим, у Србији, као и Босни и Херцего- вини, постоји проблем недовољне едукације полицијских службе- ника о кривичним делима почињеним из мржње. Она захтевају посебан приступ у разговору са жртвама, које су често и једини сведоци. Приликом успостављања првог контакта са жртвом нео- пходно је да полицијски службеници воде рачуна о њеном тренут- ном психичком стању, да јој пруже подршку и упуте је на одгова- рајуће установе које ће јој помоћи у превазилажењу проблема, како не би доживела секундарну виктимизацију, што ће свакако омогућити лакше прикупљање доказа. Наиме, неке ће жртве порицати да се ради о кривичном делу из мржње, а то никако не сме одвести истрагу у погрешном правцу. Осим тога, честе су и грешке полицијских службеника, које се манифестују као небрига о физичкој сигурности жртве, незаинтересираност, журба, одбијање жртвине тврдње да је инци- дент био кривично дело почињено из мржње, минимизирање до- Процесуирање злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини БЕЗБЕДНОСТ 2/2020112 гађаја и сл. Због тога је потребно исказати поштовање према жртви, бригу за њену сигурност и сигурност њене породице, обја- снити зашто је потребно да јој се поставе питања (ако у датом тре- нутку питања сматра тешким, на њих може одговорити и накна- дно), те објаснити вероватни след догађаја. Дакле, полицијски службеници морају бити припремљени, проактивни, професио- нални и неутрални. Након контакта са жртвом, потребно је спро- вести прелиминарну истрагу. Она треба да укључи прикупљање података о учиниоцу/осумњиченом (обратити пажњу на његово понашање и изјаве, припадност групама, ранији живот и сл.), о жртви (посебно о томе да ли јој се то догађало и раније) и о простору/месту (да ли су се такви догађаји дешавали и раније), што се сматра веома битним јер се заједници шаље порука да је за полицију решавање кривичних дела почињених из мржње високо на листи приоритета (Маљевић, Вујовић, 2013: 48). Већ од првих сазнања да се догодио инцидент који би мо- гао бити кривично дело почињено из мржње, неопходна је интен- зивна сарадња између полиције и тужилаштва. Тужилац ће поли- цијским службеницима дати смернице за даље поступање. Уколи- ко се утврди постојање основа сумње да је почињено кривично дело из мржње, тужилац ће покренути истрагу, с циљем подизања нивоа сумње на основану односно оправдану сумњу, како би се стекли услови и за подизање оптужнице против осумњиченог или више њих. Ако се узме у обзир чињеница да се у Босни и Херце- говини кривично дело почињено из мржње третира на три начина, тужилац је у сваком случају дужан да предузме кривично гоњење уколико се ради о кривичном делу из мржње као посебном делу или квалификованом обликом кривичног дела, али и у случају ка- да мотив мржње није законски елемент кривичног дела него само обавезна отежавајућа околност, што је случај и у Републици Србији. Приликом прикупљања обавештења о кривичном делу, учиниоцу или другим важним околностима, потребно је обратити посебну пажњу на веродостојност исказа сведока, с обзиром да се међу њима неретко могу појавити и сведоци лажљивци, који ће због жеље да заштите припадника своје расе, вере или етничке групе дати исказ који иде њима у прилог. Осим што полицијски службеници и представници других органа треба да воде рачуна о ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЕЗБЕДНОСТ 2/2020 113 начину успостављања првог контакта са жртвом, за добијање ре- левантних података неопходно је применити и посебну тактику када је реч и о лицима осумњиченим за кривично дело почињено из мржње. У том циљу је потребно имати у виду следеће: - приликом испитивања осумњиченог за кривично дело почињено из мржње, треба обратити пажњу на сваку његову реченицу (посе- бно на то како ословљава жртву или групу којој жртва припада), сваку гестикулацију и сл., тражећи у њима елементе предрасуда; - важно је знати да учиниоци кривичних дела из мржње веома че- сто не негирају (односно, мало им треба да признају) почињено дело, јер сматрају да иза њих стоји група/заједница која подржава такве ставове, а своје поступке сматрају исправним па често и не осећају кривицу и кајање; - треба показати равнодушност и не осуђивати осумњиченог због његових поступака, те му дозволити да, без прекидања, исприча своју верзију догађаја; - потребно је дозволити починитељу да искаже своја осећања пре- ма жртви, односно групи којој она припада; ако то не чини, потре- бно му је поставити низ питања која ће омогућити увид у то како осумњичени перципира жртву и групу којој она припада; та пита- ња могу се односити на мишљење учиниоца о различитим карак- теристикама жртве/групе, њиховом животу и вредностима и сл.; - учинилац може користити скраћене називе и надимке за жртву или устаљене називе за групу којој жртва припада, али то не сме олако довести до закључка да је осумњичени починио дело моти- висано предрасудама.11 Сасвим је очигледно да крајњи циљ у овом случају није само сазнање да је осумњичени заиста учинио кривично дело које му се ставља на терет, већ утврђивање мотива, што представља изазов за полицију и тужилаштво. У зависности од прикупљених доказа, али и од карактера самог кривичног дела из мржње, тужи- лац ће користити различите тактике. Наиме, ако се ради о кривич- ном делу из мржње као отежавајућој околности, какав је случај у Републици Србији, најпре ће настојати да докаже кривично дело, а затим предрасуду као мотив извршења, с обзиром да суд суди само о ономе што тужилац наведе у оптужници, и да је то једини 11 OSCE/ODIHR, Разумевање кривичних дела почињених из мржње: Приручник за Босну и Херцеговину, 2015, стр. 25. Процесуирање злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини БЕЗБЕДНОСТ 2/2020114 начин да учинилац буде кажњен. То значи да ће и у случају про- цесуирања злочина из мржње као посебних кривичних дела и у случају примене увећаних казнених одредби, исход предмета у ве- ликој мери зависити од квалитета истражног поступка и презенто- вања доказа о мотиву. Иако ова кривична дела, с обзиром на последице, захтевају строже кажњавање, кривични закони у Босни и Херцеговини пре- двиђају и могућност изрицања судске опомене, условне осуде, ра- да у јавном интересу, али и кућног затвора са електронским над- зором. Досадашња казнена политика у Републици Србији била је изузетно блага. Постојање мржње као посебног мотива није узи- мано у обзир, већ је само утврђивано да ли кривично дело посто- ји. Тако се пре уношења измена у Закон, исписивање расистичких или хомофобичних графита на фасадама зграда сматрало оштеће- њем туђих ствари, а не нападом на мањине нити злочином из мр- жње. Међутим, суд приликом санкционисања треба да узме у об- зир чињеницу да пресуда на неки начин представља адекватну са- тисфакцију за све припаднике одређене групе, јер код кривичних дела учињених из мржње поред примарне, директне жртве постоје и секундарне, којима се на тај начин шаље порука да систем шти- ти њихова права. Закључак Изградњи поверења у кривичноправни систем доприноси озакоњење друштвене осуде кривичних дела почињених из мрж- ње. Када приликом процесуирања и доношења пресуде суд узме у обзир мотив предрасуде, такво јавно признање може уверити ос- тале чланове заједнице да та кривична дела неће проћи некажње- но. Наиме, ако се у процесуирање злочина из мржње не укључи мотив као основ за одабир жртве (као што су раса жртве, њена на- ционалност или етничко порекло), губи се могућност да казна из- речена учиниоцу делује обесхрабрујуће на друге, а истовремено се жртви и учиниоцу поручује да држава не придаје велики значај мржњи која је узрок злочина. По узору на државе које имају више искуства у супротстављању кривичним делима почињеним из мржње, и Србија и БиХ могу поћи овим путем и применити у пракси искуства оних држава које су показале завидне резултате у ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЕЗБЕДНОСТ 2/2020 115 процесуирању тих дела. Наиме, може се размишљати у правцу ус- постављања специјализоване јединице за истраживање кривичних дела почињених из мржње, као и о едукацији полицијских служ- беника, који би након проласка посебних обука били задужени за евалуацију таквих предмета. Осим тога, приликом прикупљања информација и током истраге треба водити рачуна о заштити података о личности лица која су жртве злочина из мржње, како би се избегла секундарна виктимизација. Такође, у циљу ефикас- није превенције злочина из мржње и заштите маргинализованих група, треба узети у обзир и позитивне ефекте механизма за при- купљање података, јер је евидентан тежак положај тих група у Ср- бији, њихова честа дискриминација, напади и насиље, који се не пријављују због страха за личну безбедност и неповерења у рад институција. То значи да би Министарство унутрашњих послова, тужилаштво и органи правосуђа требало да изграде систем за пра- ћење и вођење статистике о кривичним делима у којима се јавља дискриминација, као и о кривичним делима злочина из мржње. Литература 1. Кнежевић, З. (2013). Проблеми надлежности за процесуирање кри-вичног дела изазивања националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости. Сарајево. 2. Комитет правника за људска права, YUCOM, (2013). Злочин из мржње. Београд. 3. Лучић-Ћатић, М., Бајрић, А. (2013). Процесуирање казнених дела почињених из мржње у Босни и Херцеговини., Aналитика - Центар за друштвена истраживања, Сарајево. 4. Маљевић, А., Вујовић, С. (2013). Водич за процесуирање кривичних дела почињених из мржње у Босни и Херцеговини. Аналитика – Центар за друштвена истраживања, Сарајево. 5. OSCE, (2006). Challenges and Responses to Hate-Motivated Inci- dents in the OSCE Region. OSCE/ODIHR, Warsaw. 6. OSCE/ODIHR, (2015). Разумевање кривичних дела почињених из мржње: Приручник за Босну и Херцеговину. 7. Стјеља, И. (2014). Злочин из мржње – годину дана од увођења у кривично законодавство. Тужилачка реч, бр. 26, Удружење тужилаца, Београд. Процесуирање злочина из мржње у Републици Србији и Босни и Херцеговини БЕЗБЕДНОСТ 2/2020116 8. Удружење америчких психолога, (1998). Кривична дела почињена из мржње данас – дугогодишњи непријатељ у модерном одијелу. 9. ФБИ (2015). Hate Crime Data Collection Guidelines and Training Manual. 10. Community Research Associates, National Hate Crimes Training Curricula: Student Manual, American Prosecutors Research Insti- tute, A Local Prosecutor’s Guide for Responding to Hate Crimes. Arlington: American Prosecutors Research Institute, 2001; McLaughlin, Responding to Hate Crime: A Multidisciplinary Cur- riculum for Law Enforcement and Victim Assistance Profession- als. 11. Кривични законик, Службени гласник Републике Србије, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012 и 104/2013. 12. Кривични закон Босне и Херцеговине, Службени гласник Босне и Херцеговине 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07, 8/10, чл. 145.а), Кривични закон Републике Српске, Службени гласник Републике Српске 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10, 1/12, 67/13, чл. 294.а, Кривични закон Федерације Босне и Херцеговине, Службене новине Федерације Босне и Херцеговине 36/03, 37/03, 21/04, 69/04, 18/05, 42/10, 42/11, чл. 163, Кривични закон Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, Службени гласник Брчко Дистрикта 10/03, 45/04, 6/05, 21/10, чл. 160. 13. ОЕБС (2009). Закони о кривичним делима почињеним из мржње, Практични водич. Уред за демократске институције и људска права. 14. Устав Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, бр. 98/2006. Prosecution of Hate Crimes in the Republic of Serbia and Bosnia and Herzegovina Abstract: The author deals with the issue of prosecution of hate crimes in Serbia and Bosnia and Herzegovina. In this regard, the author tries to elaborate on the most important concepts related to the legal regulation and the fight against this type of crime, to point out their differences and relationships. The paper pays special attention to the problems that judicial ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЕЗБЕДНОСТ 2/2020 117 authorities face when they prosecute hate crimes. The current criminal policy is extremely mild; the existence of hatred as a special motive has not been taken into account and the goal is only to determine whether there is a crimi- nal offense. The author tries to point out how important it is for a country to demonstrate determination in combating violence, which means not only the protection of individuals by the authorities and not only a contribution to social equality, but also implies state measures to promote rights and free- doms of all citizens that are guaranteed by the highest legal act - the Consti- tution. The paper emphasizes that one of the ways to combat this behavior is the introduction of the provisions on hate as an aggravating circumstance in the Criminal Code. Of course, it should be noted that the situation in the society cannot automatically be improved by introducing the aforementioned provisions. This is a long-term process, so it is of utmost importance the suc- cessfully implement the law as the prevention of future crimes depends on it. Therefore, the introduction of hate crimes into law is the first step towards a society in which hatred will not be tolerated. The paper aims to point out the basic shortcomings in the legal framework and practice in Bosnia and Herzegovina in this domain by ob- serving it through the prism of criminal acts committed out of hatred as the primary focus of analysis, adopting the proposition according to which the specific social context in Bosnia and Herzegovina dictates greater interven- tion in the domain of criminal regulation of expression of hatred and preju- dice. Keywords: crime, hatred, prejudice.