1113 Ори ги нал ни на уч ни рад 177.82:343.235 doi:10.5937/zrpfns52-19108 Др Дар ко Т. Ди мов ски, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Ни шу Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Др Ми о ми ра П. Ко стић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Ни шу Прав ни фа кул тет у Ни шу ko sticm@pra fak.ni .ac .rs ДО КА ЗИ ВА ЊЕ ЗЛО ЧИ НА МР ЖЊЕ* Са же так: На по чет ку ра да ау то ри су на гла си ли да је за ко но да вац у Ре пу бли ци Ср би ји но ве ла ци јом Кри вич ног за ко ни ка 2012. го ди не увео члан 54а чи ме је мо тив мр жње про пи сао као оба ве зну оте жа ва ју ћу окол ност. Иа ко је од до но ше ња овог чла на про шло не ко ли ко го ди на, до са да ни у јед ном слу- ча ју ни је до шло до ње го ве при ме не. Сто га су ау то ри по себ ну па жњу по све- ти ли са гле да ва њу свих про бле ма у до ка зи ва њу зло чи на мр жње. Нај пре су на ве ли, сход но ти по ло ги ји ко ју је из ра дио Фе де рал ни ис тра жни би ро, окол- но сти ко је тре ба да ука жу на по сто ја ње зло чи на мр жње. На ред ни део ра да је по све ћан те шко ћа ма у до ка зи ва њу мр жње као мо ти ва из вр ше ња кри вич ног де ла. Ка ко до ка зи ва ње зло чи на мр жње зах те ва уса гла шен рад ор га на уну- тра шњих по сло ва, јав ног ту жи о ца и су да, ау то ри су, у сле де ћем де лу ра да ана ли зи ра ли уло гу сва ког од на ве де них ор га на у до ка зи ва њу зло чи на мр жње. Кључ не ре чи: зло чин мр жње, до ка зи ва ње, по те шко ће, уло га над ле жних ор га на. УВОД Број не др жа ве ши ром све та по че ле су нор ма тив но да уре ђу ју зло чин мр жње ше зде се тих и се дам де се тих го ди на про шло га ве ка. На и ме, уо ча ва се * Овај рад пред ста вља ре зул тат те о риј ског ис тра жи ва ња на про јек ту „За шти та људ ских и ма њин ских пра ва у европ ском прав ном про сто ру“ (бр. про јек та 179046), ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но ло шки раз вој Ре пу бли ке Ср би је. 1114 Др Дар ко Т. Ди мов ски, Др Ми о ми ра П. Ко стић, До ка зи ва ње зло чи на мр жње (стр. 1113–1129) не ко ли ко на чи на ин кри ми на ци је зло чи на мр жње. Јед на од ин кри ми на ци ја зло- чи на мр жње огле да се у ње го вом ре гу ли са њу као по себ ног кри вич ног де ла, док се дру га оте ло тво ру је у то ме да се чи ње ни ца да је кри вич но де ло из вр ше но из мо ти ва мр жње узи ма као оба ве зна оте жа ва ју ћа окол ност ко ја је про пи са на у оп штем де лу кри вич ног за ко на или са мо код по је ди них кри вич них де ла. Ре пу бли ка Ср би је је, пра те ћи тен ден ци ју у во де ћим зе мља ма кри вич- но прав не ми сли, ин кри ми ни са ла мо тив мр жње као по себ но оте жа ва ју ћу окол ност при ли ком од ме ра ва ња ви си не ка зне. Но ве ла ци јом Кри вич ног за ко- ни ка из 2012. го ди не до дат је члан 54а ко јим је про пи са на по себ на окол ност за од ме ра ва ње ка зне за кри вич но де ло учи ње но из мр жње. На и ме, у по ме ну том чла ну пред ви ђе но је да ако је кри вич но де ло учи ње но из мр жње због при пад- но сти ра си и ве ро и спо ве сти, на ци о нал не или ет нич ке при пад но сти, по ла, сек- су ал не ори јен та ци је или род ног иден ти те та дру гог ли ца, ту окол ност суд ће це ни ти као оте жа ва ју ћу окол ност, осим ако она ни је про пи са на као обе леж је кри вич ног де ла. Да ља ана ли за ука зу је на по се бан зна чај у ра ду су до ва при ли- ком до ка зи ва ња из вр ше ња кри вич ног де ла иза зи ва ња на ци о нал не, ра сне и вер ске мр жње и не тр пе љи во сти из чл. 317. ст. 2. Кри вич ног за ко ни ка у од но су на угр о жа ва ње си гур но сти, ко је пред ста вља ква ли фи ка тор ну окол ност код овог кри вич ног де ла, у сми слу угр о жа ва ња си гур но сти па сив ног су бјек та.1 Иа ко је од уво ђе ња од ред бе 54а у Кри вич ни за ко ник Ре пу бли ке Ср би је про шло не ко ли ко го ди на, до са да ни у јед ном слу ча ју ни је до шло до ње не при- ме не. Раз ло ге тре ба тра жи ти у то ме да су ди је ни су ус пе ле да пре по зна ју, у ко јим слу ча је ви ма је мо гу ће при ме ни ти од ред бу 54а Кри вич ног за ко ни ка, тј. да је кри вич но де ло учи ње но из мо ти ва мр жње, иа ко је та квих слу ча је ва би ло. Ујед- но, као раз лог мо же се ја ви ти чи ње ни ца да прак ти ча ри не зна ју шта се под ра- зу ме ва под пој мом „мр жња“, јер је то за ко но да вац про пу стио да уре ди у де лу ве за ном за зна че ње из ра за упо тре бље них при ли ком ин кри ми на ци ја по је ди них де ла. Услед то га се по ја вио и про блем до ка зи ва ња тог мо ти ва у кри вич ном по- ступ ку. Сто га ће ау то ри у на став ку ра да по себ ну па жњу по све ти ти про бле ми ма до ка зи ва ња зло чи на мр жње, ка ко би при бли жи ли мо гу ће на чи не до ка зи ва ња овог об ли ка кри ми на ли те та на си ља ту жи о ци ма и су ди ја ма, што би на кра ју до при не ло при ме ни од ред бе 54а Кри вич ног за ко ни ка Ре пу бли ке Ср би је. ДО КА ЗИ ВА ЊЕ МР ЖЊЕ За зло чин мр жње се упо тре бља ва и тер мин „зло чин по чи њен из пред- ра су де“. Да би се до шло до осу ђу ју ће пре су де, за кри вич но де ло учи ње но из 1 Ви ше о то ме вид. Све тла на Ми јо вић, „Кри вич но де ло угр о жа ва ња си гур но сти и ње- го ва обе леж ја (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)“, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, 1/2017, 260. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 1115 мр жње, нео п ход но је да ту жи лац пред су дом до ка же по сто ја ње мр жње као мо ти ва из вр ше ња од ре ђе ног кри вич ног де ла. Дру гим ре чи ма, нео п ход но је да ту жи лац до ка же да је кри вич но де ло из вр ше но са од ре ђе ном на ме ром, јер ни је сва ко кри вич но де ло учи ње но пре ма, при ме ра ра ди, при пад ни ку ет нич ке или сек су ал не ма њи не, зло чин мр жње. До ка зи ва ње мо ти ва мр жње, без прет ход ног при зна ња окри вље ног, да је кри вич но де ло из вр шио услед ова кве мо ти ва ци је, мо же да пред ста вља по себ ну те шко ћу за ту жи о ца. Сто га је по треб но за рад до ка зи ва ња мр жње као мо ти ва из вр ше ња кри- вич ног де ла ко ри сти ти се по сто ја њем од ре ђе них окол но сти ко је ука зу ју на при су ство по ме ну тог мо ти ва. Нај и сцрп ни ју ли сту окол но сти, на осно ву ко јих је мо гу ће утвр ђи ва ти по сто ја ње мр жње и пред ра су де пре ма при пад ни- ку од ре ђе не гру пе, раз вио је Фе де рал ни ис тра жни би ро (ФБИ). На и ме, ФБИ је раз вио соп стве ну прак су, на осно ву ко је је мо гу ће на ћи чи ње ни це за до- ка зи ва ње по сто ја ња зло чи на мр жње. Пр ва окол ност, пре ма ФБИ, ко ја мо же ука за ти на мр жњу као мо тив из вр ше ња кри вич ног де ла, је при пад ност из вр- ши о ца и жр тве раз ли чи тим ра са ма, ре ли гиј ским уве ре њи ма, сек су ал ној ори- јен та ци ји, ет нич ком по ре клу, ро ду и по лу. Ујед но, као чи ње ни ца ко ја мо же ука за ти на мр жњу, се ја вља и окол ност да жр тва има од ре ђе ни фи зич ки, или пси хич ки хен ди кеп. Дру га окол ност се огле да у го во ру, пи са њу, или ге сти- ку ла ци ји, у ко ји ма је мо гу ће уви де ти по сто ја ње мр жње и пред ра су де пре ма не ком дру гом ли цу. Исто та ко, по сто ја ње мр жње се мо же оте ло тво ри ти и у цр та њу сим бо ла, или гра фи та, на ме сту из вр ше ња кри вич ног де ла, ко ји се по ве зу ју са мр жњом. Но ше ње од ре ђе не оде ће од стра не из вр ши о ца кри вич ног де ла, та ко ђе, мо же ука за ти да је мр жња мо тив из вр ше ња кри вич ног де ла. На ред на окол ност, ко ја се мо же по ве за ти са мр жњом као мо ти вом из вр ше ња кри вич ног де ла, је си ту а ци ја да је кри вич но де ла из вр ше но у су сед ству, у ко јем је жр тва при пад ник не ке гру пе, ко ја је у ма њи ни, у да том под руч ју. Жи вот не окол но сти мо гу усло ви ти да при пад ник од ре ђе не ма њин ске гру пе по се ти под руч је, ко је је од ра ни је по зна то по зло чи ни мам мр жње, те на кра- ју том при ли ком он по ста не жр тва овог об ли ка кри ми на ли те та на си ља. У слу ча ју да се не ко ли ко зло чи на мр жње из вр ши на ис тој ло ка ци ји, при че му су жр тве овог до га ђа ја исте ра се, ре ли гиј ског уве ре ња, фи зич ког или пси хич- ког хен ди ке па, сек су ал не ор јен та ци је, по ла или ро да, мо же пред ста вља ти окол ност ко ја ука зу је да је и кон крет но кри вич но де ло из вр ше но са истим мо ти вом. Уко ли ко од го ва ра ју ћи део ло кал не за јед ни це сма тра да је од ре ђе- но кри вич но де ло из вр ше но услед мр жње, то нам, та ко ђе, мо же ука за ти да мр жњу тре ба узе ти у раз ма тра ње као мо тив из вр ше ња кри вич ног де ла.2 Зло чи ни мр жње су че сто усме ре ни пре ма осо ба ма, ко ја су ан га жо ва на у од ре ђе ним ак тив но сти ма (не вла дин сек тор, или ан га жо ва ње за по бољ ша ње 2 Ha te Cri me Da ta Col lec tion Gu i de li nes And Tra i ning Ma nual, 2015, 6-7. 1116 Др Дар ко Т. Ди мов ски, Др Ми о ми ра П. Ко стић, До ка зи ва ње зло чи на мр жње (стр. 1113–1129) по ло жа ја ма њин ских гру па при др жав ним ор га ни ма), за тим ко ја су по ве за не са ма њин ским обе леж јем, те они мо гу због тог свог ан га жо ва ња по ста ти жр тве кри вич ног де ла услед мр жње пре ма њи ма. Окол ност да је кри вич но де ло из вр ше но за вре ме пра зни ка, или да ту ма од по себ ног зна ча ја за од ре- ђе ну гру пу, мо же ја сно ука за ти да је мо тив из вр ше ња кри вич ног де ла мр жња пре ма при пад ни ци ма гру пе. Из вр ши о ци зло чи на мр жње су че сто по врат ни ци, те нам ова окол ност мо же по слу жи ти као чи ње ни ца за до ка зи ва ње да је од ре- ђе но кри вич но де ло по чи ње но из мр жње. У од ре ђе ним слу ча је ви ма кри вич но де ло мо же би ти из вр ше но од стра не гру пе љу ди, ко ја под сти че на си ља. Ме ђу од ре ђе ним гру па ма (ет нич ким, ре ли гиј ским и дру гим) мо же по сто ја ти исто- риј ска не тр пе љи вост, што нам мо же ука за ти да је у слу ча ју из вр ше ња кри- вич ног де ла, ме ђу при пад ни ци ма ових гру па мо тив мр жње основ ни по кре- тач на си ља. По след ња окол ност, ко ја по ти по ло ги ји, ко ју је из ра дио ФБИ, мо же ути ца ти на то да од ре ђе но ли це по ста не жр тва зло чи на мр жње, огле да се у чи ње ни ци да жр тва, иа ко са ма ни је при пад ник од ре ђе не гру пе, али је укљу чен у рад на уна пре ђе њу по ло жа ја од ре ђе не гру пе љу ди, мо же по ве ћа ти шан су да бу де жр тва зло чи на мр жње.3 Осим већ на ве де них окол но сти, прак са је раз ви ла од ре ђе не окол но сти, ко је мо гу до при не ти лак шем до ка зи ва њу мр жње, од но сно пред ра су да, при ли- ком из вр ше ња кри вич ног де ла. Јед на од тих окол но сти је члан ство окри вље- ног у гру пи, ко ја га ји мр жњу пре ма од ре ђе ној ску пи ни љу ди. Дру га окол ност се огле да у то ме да окри вље ни по се ду је ли те ра ту ру, или сим бо ле, по ве за не са екс тре ми змом. Те то ва же на те лу са мо ти ви ма мр жње су још јед на окол ност, по ве за на са по сто ја њем мр жње код окри вље ног. То ком кри вич ног по ступ ка се мо же до го ди ти да окри ви ље ни ис ка же ра си стич ке увре де, што је, не сум- њи во, окол ност ко ја ука зу је на по сто ја ње мр жње код окри вље ног.4 Да би чи та о ци бо ље раз у ме ли на ве де не окол но сти, ко је тре ба да до при- не су утвр ђи ва њу мр жње као мо ти ва из вр ше ња кри вич ног де ла, да ће мо је дан при мер. На и ме, ли це оп ту же но за иза зи ва ње оп ште опа сно сти под ме та њем по жа ра у џа ми ји, мо же би ти осу ђе но за зло чин мр жње уко ли ко је прет ход но да ва ло из ја ве пу не пред ра су да пре ма при пад ни ци ма ислам ске ве ро и спо ве- сти. Још је дан при мер зло чи на мр жње је ве зан за па ље ње џа ми је у Ни шу 17. мар та 2004. го ди не од стра не де се так мла ди ћа срп ске на ци о нал но сти. Као по вод за ова кав чин, они су, то ком су ђе ња, на ве ли по гр ом Ср ба у мар тов ском на си љу од стра не Ал ба на ца на Ко со ву и Ме то хи ји. Одр жа ва ње тзв. Па ра де по но са у Бе о гра ду сва ке го ди не у сеп тем бру је че сто пра ће но на си љем пре- ма при пад ни ци ма сек су ал них ма њи на, што пред ста вља при мер из вр ше них кри вич них де ла из мо ти ва мр жње. 3 Ibid 4 Re tri e ved 30, Sep tem ber 2016 from http://www.cri mi nal de fen se lawyer.com /re so ur ces/ ho w-pro se cu tors-pro ve-ha te-cri mes.html Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 1117 ТЕ ШКО ЋЕ У ДО КА ЗИ ВА ЊУ ЗЛО ЧИ НА МР ЖЊЕ Зло чин мр жње је у од ре ђе ним си ту а ци ја ма, и по ред по сто ја ња очи глед- них до ка за да је кри вич но де ло учи ње но из мр жње, те шко до ка за ти, јер и са ми јав ни ту жи о ци и су ди је су оп те ре ће ни пред ра су да ма пре ма при пад ни- ци ма од ре ђе них ма њи на. Ис тра жи ва ња, спро ве де на у Сје ди ње ним Аме рич- ким Др жа ва ма су по ка за ла да су адво ка ти оште ће них ви ше пу та ука зи ва ли да јав ни ту жи о ци у од ре ђе ним ре ги о ни ма из бе га ва ју да по диг ну оп ту жни це за кри вич на де ла по чи ње ња из мо ти ва мр жње. Као при мер за та кво по на ша- ње јав них ту жи о ца на во ди се до га ђај, у ко јем је смрт но стра дао аме рич ки ти неј џер мек сич ког по ре кла, у Пен сил ва ни ји. Пре тра гич ног до га ђа ја до шло је до увре да на на ци о нал ној осно ви од стра не два ма ло лет ни ка, ко ји су ка сни- је иза зва ли смрт Мек си кан ца. Ло кал на по ли ци ја, у са рад њи јав ним ту жи о цем, је при кри ва ла до ка зе, што је ре зул ти ра ло ти ме да се не по диг не оп ту жни ца за уби ство. До по ди за ња оп ту жни це је до шло тек на кон што су са ве зни ту- жи о ци пре у зе ли цео слу чај.5 На ред на окол ност, ко ја мо же ути ца ти на те шко ће при ли ком до ка зи ва ња мр жње, је по тре ба да се по сто ја ње на ве де них окол но сти, на осно ву ко јих се до ка зу је мр жња као мо тив из вр ше ња кри вич ног де ла, не узи ма ју као a pri o ri до каз за по сто ја ње истог, без прет ход ног са гле да ва ња свих окол но сти да тог слу ча ја. Дру гим ре чи ма, нео п ход но је сва ки слу чај, за ко ји се сум ња да је из вр шен из мр жње, про це ни ти по на о соб. Из ово га про ис ти че да пра во суд ни ор га ни мо ра ју би ти на ро чи то опре зни при ли ком утвр ђи ва ња чи ње ни ца, јер је мо гу ће да по сто ји низ на ве де них окол но сти. што пра во суд не ор га не до- во ди у за блу ду, а да се ипак не ра ди о зло чи ну мр жње. На и ме, мо гу ће је да је из вр ши лац, пре не го што је из вр шио кри вич но де ло, уз ви ки вао ра си стич- ке из ја ве, али да су у кон крен том кри вич ном де лу и из вр ши лац и жр тва исте ра се, што ау то мат ски зна чи да не по сто ји зло чин мр жње.6 До за блу де код пра во суд них ор га на мо же до ћи и услед тзв. фин ги ра них до ка за. Мо гу ће је да су из вр ши о ци на ме сту, на ко јем је по чи ње но кри вич но де ло, оста ви ли до ка зе ка ко би до ве ли у за блу ду пра во суд не ор га не. Као при- мер за ову на шу тврд њу мо же мо на ве сти си ту а ци ју да уче ни ци не ке вер ске шко ле сво јим ван дал ским по на ша њем уни ште имо ви ну шко ле, с ци љем да бу ду из ба че ни из шко ле, ка ко не би ви ше по ха ђа ли на ста ву. Из на ве де ног при ме ра мо же мо ви де ти да се ово кри вич но де ло не мо же ква ли фи ко ва ти као зло чин мр жње. По ред то га што пра во суд ни ор га ни мо гу би ти у за блу ди, у за блу ди мо гу би ти и из вр ши о ци кри вич ног де ла. Мо гу ће је да, на при мер, из вр ши лац кри вич ног де ла бу де у за блу ди у по гле ду ин ва ли ди те та, ра сне, 5 Ibid 6 Ha te Cri me Da ta Col lec tion Gu i de li nes And Tra i ning Ma nual, 2015, 7 1118 Др Дар ко Т. Ди мов ски, Др Ми о ми ра П. Ко стић, До ка зи ва ње зло чи на мр жње (стр. 1113–1129) сек су ал не, ре ли гиј ске, ет нич ке, пол не, или род не при пад но сти жр тве, што не зна чи да не ма зло чи на мр жње, али мо же да пред ста вља те шко ћу при ли- ком ње го вог до ка зи ва ња. На и ме, до вољ но је на ве сти као при мер слу чај у ко јем је је дан му шка рац, или же на хе те ро сек су ал не ори јен та ци је, по се ћи вао/ ла ноћ не клу бо ве за при пад ни ке хо мо сек су ал не ори јен та ци је, те том при- ли ком бу де на пад нут од стра не ти неј џе ра, ко ји су у по гре шном уве ре њу да се ра ди о хо мо сек су ал цу.7 Страх од иден ти фи ка ци је, та ко ђе, мо же оте жа ти ква ли фи ко ва ње од ре- ђе ног кри вич ног де ла зло чи ном мр жње. На и ме, у слу ча ју да је кри вич но де ло из вр ше но пре ма хо мо сек су ал цу због мр жње упе ре не пре ма ње му, а он при ли ком во ђе ња раз го во ра са при пад ни ци ма по ли ци је не же ли да от кри је сво ју сек су ал ну ори јен та ци ју, про сто је не мо гу ће спо зна ти да се ра ди о зло- чи ну мр жње.8 Не до ста так по ве ре ња из ме ђу пра во суд них ор га на, са јед не стра не, и при пад ни ка ма њи на, са дру ге стра не, мо же пред ста вља ти ве ли ки про блем у про це су и ра њу зло чи на мр жње. На и ме, при пад ни ци од ре ђе них ет нич ких, ра сних, или ре ли гиј ских гру па, мо гли су то ком исто ри је да има ју не га тив на ис ку ства са пра во суд ним ор га ни ма, што се огле да у то ме да су при пад ни ци ових гру па ра ни је при ја вљи ва ли зло чи не мр жње, из вр ше не пре ма њи ма, ор га ни ма уну тра шњих по сло ва, као о пра во суд ним ор га ни ма, али да је ре- ак ци је др жа ве из о ста ла. По ла зе ћи од овог не га тив ног ис ку ства не мо гу ће је за оче ки ва ти да при пад ни ци ових ма њи на бу ду ко о пе ра тив ни при ли ком из вр ше ња на ред ног зло чи на мр жње, што оте жа ва ис тра гу на са мом по чет ку.9 Ис тра гу мо же, по ред већ на ве де них окол но сти, да оте жа ва и тзв. се кун- дар на вик ти ми за ци ја. На и ме, ње ним по сто ја њем по ло жај оште ће ног, од но сно вик ти мо ло шким реч ни ком ре че но, по ло жај жр тве, је по гор шан, услед не а де- кват не ре ак ци је над ле жних ор га на, и/или не а де кват не ре ак ци је ње го вих су се да. Дру гим ре чи ма, по ред то га што су жр тве пре тр пе ле тзв. при мар ну вик ти ми за ци ју, не а де кват ном ре ак ци јом, или по гре шном ре ак ци јом пра во- суд них ор га на и су се да, до ла зи до по о штра ва ња при мар не вик ти ми за ци је. Ово ме су, на ро чи то, из ло же не осо бе по себ них пси хо фи зич ких ка рак те ри- сти ка и при ро де из вр ше ног кри вич ног де ла, што жр тве зло чи на мр жње сва ка ко је су. Уме сто да жр тва ма зло чи на мр жње над ле жни ор га ни при ла зе са по себ ном па жњом, они услед не по сто ја ња обу ке, или не по сто ја ња аде кват- не обу ке, то ра де без до вољ ног са гле да ва ња спе ци фич ног по ло жа ја жр тве, чи ме се у крај њем слу ча ју ства ра не по ве ре ње.10 7 Ibid 8 Pro se cu ting ha te cri mes – a Prac ti cal gu i de, 2014, 52 9 Ibid 10 Ibid Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 1119 Кри ми но ло шка ис тра жи ва ња су по ка за ла да се у број ним зло чи ни ма мр жње као из вр ши о ци ја вља ју су се ди жр та ва, као и да се зло чи ни мр жње, не рет ко, из вр ша ва ју у ма лим за јед ни ца ма. Због ова квих по ка за те ља из вр ше- них зло чи на мр жње с пра вом се по ста вља пи та ње без бед но сти жр та ва зло- чи на мр жње у бу дућ но сти, јер је из вр ши о ци ма по зна то где жр тве жи ве, што мо же оте жа ти про це су и ра ње овог об ли ка кри ми на ли те та на си ља. Без бед ност жр тве мо же на ро чи то би ти угро же на уко ли ко је зло чин мр жње из вр шен од стра не гру пе по је ди на ца. Ова ква си ту а ци ја на ме ће по тре бу да јав ни ту жи о ци зах те ва ју за шти ту све до ка, као и све до че ње жр тве на глав ном пре тре су пу тем ви део лин ка. Нео бе збе ђи ва ње ових ме ра, а зна ју ћи да без све до че ња жр тве не по сто ји че сто до вољ но до ка за за до но ше ње осу ђу ју ће пре су де, ука зу је нам на зна чај за шти те све до ка. Сто га је нео п ход но да јав ни ту жи лац, на вре ме, са- гле да по тре бу при ме не ових ме ра, ка ко би пре све га обез бе дио без бед ност жр тве, али и ка ко би обез бе дио све до че ње жр тве на глав ном пре тре су.11 Сле де ћа окол ност, ко ја мо же ути ца ти на утвр ђи ва ње чи ње ни ца, ко је ука зу ју да се од ре ђе но кри вич но де ло мо же оква ли фи ко ва ти као зло чин мр жње, је ажур ност у укуп ном са гле да ва њу чи ње ни ца. Мо гу ће је да пр во- бит но не ко кри вич но де ло бу де оква ли фи ка но као зло чин мр жње, али да про на ла же њем но вих до ка за бу де утвр ђе но да оно не пред ста вља зло чин мр жње. Сто га је нео п ход но промпт но оба ве сти ти све уче сни ке у кри вич ном по ступ ку о но во от кри ве ним чи ње ни ца ма, ка ко би оне на пра ви на чин би ле са гле да не. Мо гу ћа је и обрат на си ту а ци ја, да кри вич но де ло не бу де при ја- вље но као зло чин мр жње, али да се то ком кри вич ног по ступ ка уста но ви по сто ја ње мр жње и пред ра су де, као мо ти ва из вр ше ња кри вич ног де ла.12 По след ња окол ност ко ја мо же ути ца ти на те шко ће при ли ком утвр ђи- ва ња, да ли јед но кри вич но де ло пред ста вља зло чин мр жње, је по сто ја ње два, или ви ше мо ти ва. На и ме, по ред очи глед них зло чи на мр жње, по сто је кри вич на де ла код ко јих ни је очи глед но, да ли је оно из вр ше но из мр жње, јер по сто ји не ко ли ко мо ти ва, ко ји су усло ви ли из вр ше ње кри вич но де ла. Ова на ша тврд ња по ти че из ра зних кри ми но ло шких ис тра жи ва ња, ко ја су по ка за ла да зло чи ни мр жње у број ним слу ча је ви ма има ју ви шет сру ку мо- ти ва ци ју. Та ко је код мно гих по је ди на ца њи хо во по на ша ње де тер ми ни са но не ким си ту а ци о ним окол но сти ма, че сто у јед на кој, или чак у ве ћој сна зи од њи хо вог ста ва пре ма не кој гру пи. Та ко је, на при мер, кри ми но ло шка сту ди- ја спро ве де на то ком 2004. го ди не у Ман че сте ру (Ве ли ка Бри та ни ја) по ка за- ла да су се ра си сти кри ми нал но по на ша ли, не са мо због ути ца ја њи хо вих пред ра су да пре ма од ре ђе ним ра сним гру па ма, већ да код њих де лу ју и не ки дру ги мо ти ви. 11 Ibid., 53. 12 Ha te Cri me Da ta Col lec tion Gu i de li nes And Tra i ning Ma nual, 2015, 8. 1120 Др Дар ко Т. Ди мов ски, Др Ми о ми ра П. Ко стић, До ка зи ва ње зло чи на мр жње (стр. 1113–1129) Као при мер за по сто ја ње ви ше стру ких мо ти ва мо же мо на ве сти слу чај, ко ји се де сио у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма. Ју ла 2006. го ди не де си ло се уби ство Му ха ме да Пар ва и за (Mo ham mad Par va iz) од стра не шест ти неј- џе ра, ко ји су том при ли ком уз ви ки ва ли ра си стич ке па ро ле. Уби ство је би ло ре зул тат осве те због до га ђа ја, ко ји се до го дио не ко ли ко сед ми ца ра ни је. Пар- ва из, ина че так си ста, је та да пре ве зао не ко ли ко чла но ва азиј ске кри ми нал не бан де на об ра чун са ри вал ском бан дом, што је био глав ни раз лог за из вр ше- ње уби ства. Јав ни ту жи лац је на гла сио да, иа ко је ово уби ство пр вен стве но мо ти ви са но же љом за осве том, био је при су тан и мо тив мр жње пре ма так- си сти, ко ји је био дру гог ет нич ког по ре кла (био је из Па ки ста на). Кри вич ни по сту пак је био за вр шен до но ше њем осу ђу ју ће пре су де за ра сно мо ти ви са но уби ство пре ма че тво ри ци ти неј џе ра, док су дво ји ца осу ђе на за на сил нич ко по на ша ње. На осно ву овог слу ча ја мо гу ће је уви де ти по те шко ће при ли ком утвр ђи ва ња, да ли јед но кри вич но де ло тре ба сма тра ти зло чи ном мр жње, или не.13 Прак са су до ва у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма је та ква да би се од ре ђе но кри вич но де ло оква ли фи ко ва ло као зло чин мр жње, уко ли ко по- сто ји ви ше мо ти ва ње го вог из вр ше ња, нео п ход но је да мр жња пред ста вља зна ча јан фак тор (мо тив). Слу ча јан ра си стич ки го вор не мо же се сма тра ти до вољ ним за ква ли фи ко ва ње не ког кри вич ног де ла зло чи ном мр жње. За раз ли ку од Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва, у дру гим зе мља ма се зах те ва да мр жња, као мо тив из вр ше ња кри вич ног де ла, не бу де на ни воу зна чај ног фак то ра, већ да до стиг не је дан сте пен у укуп ном ути ца ју на из вр ше ње кри вич- ног де ла, а то је до ми нан тан мо тив. Упра во овај услов оте жа ва за да так јав ног ту жи о ца при ли ком до ка зи ва ња, јер је ве о ма те шко из ме ри ти од нос из ме ђу ви ше мо ти ва код јед ног кри вич ног де ла, а ка мо ли уста но ви ти да је мр жња до ми нант на у од но су на оста ле мо ти ве. Сто га је бо ље за кон ско ре ше ње у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма. Ипак, не ке зе мље, по пут Ка на де, не ма ју је дин ствен на чин по сту па ња у ова квим си ту а ци ја ма. На и ме, по сто ја ње више мо ти ва, ме ђу ко ји ма је је дан мр жња, се у Ка на ди сво ди на кла си фи ка ци ју од стра не раз ли чи тих по ли циј ских упра ва. Та ко, на при мер, нај ве ћа по ли- циј ска упра ва у др жа ви, у То рон ту, да би не ко кри вич но де ло оква ли фи ко- ва ла као зло чин мр жње, тра жи да је оно ис кљу чи во за сно ва но на мр жњи, док дру ге по ли циј ске упра ве зах те ва ју да кри вич но де ло бу де у це ли ни, или де ли мич но за сно ва но на мр жњи.14 Ка ко би се из бе гле ова кве си ту а ци је, нео п ход но је за кон ски од ре ди ти на чин по сту па ња по ли ци је и пра во суд них ор га на. Бел ги ја, на при мер, у чла ну 377бис Кри вич ног за ко ни ка зах те ва да је дан од мо ти ва из вр ше ња 13 Ha te Cri me Laws A Prac ti cal Gu i de, 2009, 53-54 14 Ibid., 54. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 1121 кри вич ног де ла бу де мр жња, пре зир, или не при ја тељ ство пре ма осо би због ње них ка рак те ри сти ка, ка ко би се по ве ћа ла за пре ће на ка зна за тво ра. Члан 146 За ко на о кри вич ном пра во су ђу Ве ли ке Бри та ни је про пи су је мо гућ ност по о штра ва ња ка зне у слу ча ју да је кри вич но де ло упе ре но пре ма осо би зног ње ње сек су ал не ори јен та ци је, или ин ва ли ди те та у це ли ни, или де ли мич но мо ти ви са но не при ја тељ ством пре ма да тој осо би. Ујед но, пред ви ђе но је да је не бит но, да ли је не при ја тељ ство од стра не из вр ши о ца за сно ва но на не кој дру гој осо би ни, ко ја ни је спо ме ну та у прет ход ном чла ну. Ре ше ње Кри вич ног за ко ни ка Ка ли фор ни је та ко ђе по бу ђу је па жњу прав них струч ња ка. На и ме, у чла но ви ма 422.55 и 422.56 је про пи са но да зло чин мр жње под ра зу ме ва да је из вр ше но у це ли ни, или де ли мич но, због јед не, или ви ше ствар них, или прет по ста вље них за шти ће них ка рак те ри сти ка жр тве. Из оваквког за кон ског ре ше ња про из и ла зи за кљу чак да је по треб но да мр жња мо ра да по сто ји као мо тив из вр ше ња кри вич ног де ла, да би се мо гло оква ли фи ко ва ти као зло чин мр жње, али је мо гу ће и по сто ја ње и не ки дру гих мо ти ва. Дру гим ре чи ма, по треб но је да мр жња бу де зна ча јан фак тор, али не и глав ни.15 Срп ски за- ко но да вац, за раз ли ку од на ве де них при ме ра, ни је узео у об зир мо гућ ност по сто ја ња ова кве си ту а ци је. При ме на чла на 54а Кри вич ног за ко ни ка од стра не пра во суд них ор га на ће не ми нов но на мет ну ти си ту а ци ју ка ко да се по сту пи при ли ком по сто ја ња ви ше стру ких мо ти ва из вр ше ња кри вич ног де ла, ме ђу ко ји ма је је дан мр жња. Сто га је нео п ход но из вр ши ти до пу ну за- кон ског ре ше ња зло чи на мр жње у сме ру ре гу ли са ња усло ва за по сто ја ње зло чи на мрж ње, у слу ча ју ви ше стру ких мо ти ва, од ко јих је је дан мр жња. РАД ОР ГА НА УНУ ТРА ШЊИХ ПО СЛО ВА НА ОТ КРИ ВА ЊУ ЗЛО ЧИ НА МР ЖЊЕ Основ до ка зи ва ња зло чи на мр жње је пре по зна ва ње и раз у ме ва ње за- јед нич ког ис ку ства у по гле ду дис кри ми на ци је, са ко јом су се су о чи ле мно- го број не за јед ни це у др жа ва ма ши ром све та. Иа ко по сто је зло чи ни мр жње, ко ји су свој стве ни број ним зе мља ма, мо гу ће је на ћи и не ке спе ци фич не зло- чи не мр жње, упра во на осно ву со ци јал не и исто риј ске ком по мен те у јед ној ло кал ној за јед ни ци.16 Сто га је ве ли ка од го вор ност за пре по зна ва ње зло чи- на мр жње на ор га ни ма уну тра шњих по сло ва, јер ка сни је во ђе ње ис тра ге, од стра не јав ног ту жи о ца, мо же би ти оте жа но упра во због то га што је про пу- ште но да се у том пр вом за хва ту от кри је мо тив мр жње. На осно ву ово га до ла зи мо до за кључ ка да је пр ви ко рак за пре по зна ва ње зло чи на мр жње 15 Ibid., 55. 16 Pro se cu ting ha te cri mes – a Prac ti cal gu i de, 2014, 75 1122 Др Дар ко Т. Ди мов ски, Др Ми о ми ра П. Ко стић, До ка зи ва ње зло чи на мр жње (стр. 1113–1129) обу ка по ли циј ских слу жбе ни ка. Ор га ни за ци ја за европ ску без бед ност и са рад- њу (ОЕБС) је по ве ри ла Кан це ла ри ји за де мо крат ске ин сти ту ци је и људ ска пра ва (Of fi ce for De moc ra tic In sti tu ti ons and Hu man Rights ) спро во ђе ње по себ- ног про гра ма обу ке по ли циј ских слу жбе ни ка под на зи вом Tra i ning Aga inst Ha te Cri me for Law En for ce ment (TA HCLE). Осно ве TA HCLE про гра ма мо же- мо са гле да ти кроз при зму не ко ли ко ци ље ва. На и ме, је дан од ци ље ва обу ке по ли циј ских слу жбе ни ка је и раз у ме ва ње осно ва, кон тек ста и по себ них ка рак те ри сти ка зло чи на мр жње, што тре ба да до при не се, као на ред ном ци љу овог про гра ма, спро во ђе њу де ло твор не ис тра ге и кри вич ног го ње ња кри вич- них де ла, ко ја су из вр ше на са мо ти вом мр жње. Ујед но, обу ка ор га на уну тра- шњих по сло ва тре ба да ре зул ти ра бо љем по зна ва њу нор ма тив ног окви ра, ко ји се од но си на зло чин мр жње. Из град ња кон струк тив них ве за са мар ги на- ли зо ва ним и угро же ним дру штве ним гру па ма је на ред ни циљ обу ке ор га на уну тра шњих по сло ва у окви ру про гра ма TA HCLE. Без са рад ње гра ђа на са ор га ни ма уну тра шњег ре да је не мо гу ће ра ди ти на от кри ва њу и спре ча ва њу зло чи на мр жње, те је и то је дан о ци ље ва TA HCLE про гра ма. По след њи циљ Про гра ма је обез бе ђи ва ње да прак са по ли ци је слу жи за за шти ту и про мо- ци ју људ ских пра ва, као и за не ди скри ми на ци ју.17 Ор га ни уну тра шњих по сло ва Ре пу бли ке Ср би је за са да ни су про шли ни ка кву обу ку у ве зи зло чи на мр жње, те је не мо гу ће од њих оче ки ва ти да у пред ис тра жном по ступ ку и у са мој ис тра зи бу ду до вољ но ком пе тент ни, ка ко би над ле жном јав ном ту жи о цу скре ну ли па жњу на по сто ја ње мр жње, као мо ти ва из вр ше ња кри вич ног де ла. Сто га се на ме ће за кљу чак да бор ба за до- ка зи ва ње зло чи на мр жње тре ба да кре не још од пр вог кон так та ор га на уну- тра шњих по сло ва са кри вич ним де лом, ко је се мо же оква ли фи ко ва ти као зло чин мр жње, јер би се са мо на тај на чин бга го вре ме но при ку пи ли до ка зи о по сто ја њу зло чи на мр жње. Да би се до сти гао тај ни во пр о фе си о нал но сти нео п ход но је ра ди ти на еду ка ци ји при пад ни ка по ли ци је, при ме ном прин ци па уста но вље них у окви ру про гра ма TA HCLE, ка ко би мо гли да ра за зна ју, да ли је јед но кри вич но де ло из вр ше но из мо ти ва мр жње, што би се по сти гло не са мо те о риј ском еду ка ци јом о овом об ли ку кри ми на ли те та на си ља, већ и ана ли зом слу ча је ва из ино стра не прак се. УЛО ГА ЈАВ НОГ ТУ ЖИ О ЦА У ДО КА ЗИ ВА ЊУ ЗЛО ЧИ НА МР ЖЊЕ По ла зе ћи од за кон ског ре ше ња да јав ни ту жи алц ру ко во ди пред ис тра жним по ступ ком, као и да спро во ди ис тра гу, ње го ва уло га у от кри ва њу зло чи на 17 Tra i ning aga inst ha te cri mes for law en for ce ment pro gram me de scrip tion, 2. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 1123 мр жње је ве ли ка. На и ме, ње го ва уло га се огле да у то ме да, чим са зна да је из вр ше но кри вич но де ло ко је мо же да се свр ста у зло чин мр жње, тре ба да да на лог при пад ни ци ма ор га на уну тра шњих по сло ва да сво јим ра дом про ве ре, да ли се кон крет но кри вич но де ло мо же сма тра ти зло чи ном мр жње. Ујед но, на глав ном пре тре су је неп ход но да јав ни ту жи лац до ка же да је кон крет но кри вич но де ло из вр ше но због мр жње пре ма од ре ђе ном ли цу. Ка ко зло чи ни мр жње пред ста вља ју тзв. зло чи не по ру ке, ње го ви из вр ши о ци оста вља ју ин- ди ци је да су кри вич но де ло из вр ши ли услед мр жње пре ма од ре ђе ном ли цу, што зах те ва да ове ин ди ци је тре ба про на ћи, не са мо на ме сту из вр ше ња кри- вич ног де ла, већ и у ме сту пре би ва ли шта или бо ра ви шта, ме сту со ци ја ли за ци- је са осо ба ма слич них ста во ва и схва та ња, и не ким дру гим ме сти ма. Прак са је по ка за ла да се јав ни ту жи о ци у до ка зи ва њу зло чи на мр жње че сто осла ња ју на прет ход не из ја ве из вр ши о ца, или на ње го во при зна ње да је реч о зло чи ну мр жње. У не до стат ку из ја ва и при зна ња окри вље ног је нео п ход но да јав ни ту жи лац у са рад њи са при пад ни ци ма по ли ци је от кри је ин ди ци је да је кри- вич но де ло из вр ше но због мо ти ва мр жње. У то ме се огле да зна чај ин ди ци ја у фор ми ра њу тзв. њи хо вог лан ца ра ди до ка зи ва ња мо ти ва мр жње при ли ком из вр ше ња кон крет ног кри вич ног де ла.18 Већ смо на гла си ли да се зло чи ном мр жње же ли по сла ти од ре ђе на по ру- ка, због че га ње го ви из вр ши о ци же ле да дру га ли ца зна ју мо ти ве из вр ше ња кри вич ног де ла. По ред то га што из вр ши о ци мо гу упу ти ти увре дљи ве по ру ке жр тви кри вич ног де ла, као и то да мо гу да ис пи шу увре дљи ве по ру ке у ви ду гра фи та на ме сту из вр ше ња кри вич ног де ла, они мо гу, ујед но, и да се по хва- ле о из вр ше ном кри вич ном де лу чла но ви ма сво је по ро ди це, при ја те љи ма, или чак и јав но сти. Сто га је уло га јав ног ту жи о ца да от кри је ко ме и ка да се из вр ши лац зло чи на мр жње по хва лио о из вр ше њу и мо ти ви ма кон крет ног кри вич ног де ла. Нео п ход но је про на ћи ме ста на ко ји ма је из вр ши лац био пре и на кон из вр ше ња кри вич ног де ла. От кри ва ње по тен ци јал них све до ка, ко ји су чу ли при зна ње окри вље ног не по сред но на кон из вр ше ног кри вич ног де ла, има ве ћу сна гу од при зна ња учи ње ног по сле од ре ђе ног вре ме на. Ипак, не тре ба уна пред сма тра ти да при зна ње окри вље ног на кон од ре ђе ног вре ме- на има сла бу до ка зну сна гу, јер је мо гу ће да оно пред ста вља основ за да ље тра же ње до ка за о мр жњи, као мо ти ву из вр ше ња кри вич ног де ла, при ме ном не ких дру гих кри ми на ли стич ких так ти ка и ме то да. Као при мер за из ја ве окри вље них пре из вр ше ња зло чи на мр жње мо же мо на ве сти слу чај, ко ји се де сио то ком 2006. го ди не у Укра ји ни. На и ме, две осо- бе под ини ци ја ли ма С. и К. су пи ли ал ко хол на пи ћа са дво ји цом ма ло лет- ни ка, при че му се из ме ђу њих по вео раз го вор о штет но сти, ко ју су њи хо вој зе мљи на не ли ми гран ти из Афри ке, јер су они, пре ма схва та њу Укра ји на ца, 18 Pro se cu ting ha te cri mes – a Prac ti cal gu i de, 2014, 56. 1124 Др Дар ко Т. Ди мов ски, Др Ми о ми ра П. Ко стић, До ка зи ва ње зло чи на мр жње (стр. 1113–1129) иле гал но ушли у зе мљу и узе ли им по сло ве, из гра ди ли сек та шке цр кве уз ди ло ва ње пси хо ак тив них суп стан ци. То ком раз го во ра је дан од ма ло лет ни ка је при ме тио ка ко ули цом ко ра ча Афри ка нац, што је про пра тио ре че ни цом: „По гле дај те, ено га цр нац.“ На кон то га су сва че тво ри ца по тр ча ли ка црн цу и на пра ви ли му за се ду. Ње го во пре би ја ње пр ви је за по чео по је ди нац са ини- ци ја ли ма С. уз ко ри шће ње но жа, на кон че га су се оста ли при кљу чи ли. Осо ба С. је убо ла Афри кан ца че ти ри пу та у ле ђа, што је ре зул ти ра ло смрт ним ис хо дом. Је дан од све до ка је у кри вич ном по ступ ку све до чио да је по ку шао да га за- у ста ви, али се том при ли ком осо ба С. за пи та ла, „за што он по ку ша ва да ме за у ста ви, ка да ја бра ним Укра ји ну?“. По сле хап ше ња су сва че тво ри ца при- зна ли да су зло чин из вр ши ли због мр жње пре ма Афри кан ци ма. Ка сни је је осо ба С. по ри ца ла да је кри вич но де ло из вр ше но из ра сне мр жње, док је осо- ба К. ис та кла да уби ство из вр ше но због мр жње, али је твр дио да оно ни је ре- зул тат пред ра су де пре ма црн ци ма, већ лич ног ис ку ства. Ме ђу тим, је дан од ма ло лет ни ка је по твр дио са др жи ну раз го во ра, во ђе ног пре из вр ше ња кри вич- ног де ла, у ко јем је ис так ну та мр жња пре ма црн ци ма. Окри вље ни С. је осу ђе на за уби ство на је да на ест го ди на за тво ра, при че му је при ли ком од ме ра ва ња ка зне узет у об зир и мо тив мр жње. Суд се, при ли ком раз ма тра ња до ка зног ма те ри ја ла, осло нио на раз го вор во ђен пре из вр ше ња кри вич ног де ла, ка ко је то би ло обра зло же но у пре су ди, ра ди пот кре пљи ва ња ста ва да је кри вич- но де ло из вр ше но из мр жње. Дру гим ре чи ма, све до че ње јед ног од ма ло лет- ни ка о са мом раз го во ру пре на па да на Афри кан ца је био ја сан по ка за тељ њи- хо ве мо ти ва ци је. Иа ко је је дан од окри вље них, под ини ци ја лом К., ис ти цао да је ње го во по на ша ње ре зул тат лич ног ис ку ства, а не мр жње, он ни је разу- мео да ње го во по на ша ње, у су шти ни мр жња и пред ра су да.19 При ме ри из прак се су та кви да су пра во суд ни ор га ни у свом ра ду на и- ла зи ли и на слу ча је ве ка да је зло чин мр жње сни мљен од стра не учи ни о ца, ка ко би сни мак био по ка зан при ја те љи ма, или по ста вљен на ин тер не ту. На овај на чин јав ном ту жи о цу је олак ша но до ка зи ва ње мо ти ва мр жње, јер се на сним ци ма ја сно ви ди, због то га што учи ни о ци, то ком из вр ше ње кри вич ног де ла да ју ко мен та ре пу не мр жње, што от кри ва мо тив зло чи на. Рад јав ног ту жи о ца на до ка зи ва њу зло чи на мр жње мо же би ти оте жан, уко ли ко не по сто је до ка зи у ви ду при зна ња, или из ја ве све до ка. Ме ђу тим, и у да тим окол но сти ма се до ка зи ва ње зло чи на мр жње сза сни ва на по сред- ним до ка зи ма, ко ји се са сто је у чи ње ни ца ма ве за ним за жи вот окри вље ног. У де лу ра да ве за ним за до ка зи ва ње зло чи на мр жње, на ве ли смо ис црп ну ли сту окол но сти, ко је мо гу по слу жи ти за до ка зи ва ње мр жње, као мо ти ва из вр ше ња од ре ђе ног кри вич ног де ла, те се у овом де лу ра да не ће мо по но во ба ви ти тим окол но сти ма, већ ће мо на ве сти при мер из прак се ра ди лак шег са гле да ва ња тих окол но сти. 19 Ibid., 57-59. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 1125 Као при мер на ве шће мо слу чај ко ји се до го дио 19. апри ла 2009. го ди не, ка да су нео на ци сти ба ци ли Мо ло то вље ве кок те ле на ку ћу у ко јој је жи ве ло де вет чла но ва ром ске по ро ди це у гра ди ћу у Че шкој по име ну Вик тов, при че му је по вре ђе но тро је чла но ве ове по ро ди це. Нај ве ћи сте пен по вре да је има ло одој че, код ко јег је пре ко 80% те ла би ло за хва ће но ва тр ом, што је узро ко ва ло опе ко ти не дру гог и тре ћег сте пе на. Че тво ри ца нео на ци ста је ок то бра на ред не го ди не осу ђе но за по ку шај уби ства на ра сној осно ви на ка зне за тво ра пре ко 20 го ди на.20 То ком ис тра ге, је дан од све до ка је ка зао да је у но ћи на па да чуо те ле фон ски раз го вор де вој ке јед ног од из вр ши о ца овог кри вич ног де ла, као и раз го вор де вој ке са сво јим при ја те љи ма. Са др жај раз- го во ра је био да мо мак ове де вој ке иде да се об ра чу на са Ци га ни ма. На осно- ву ове ин фор ма ци је на па да чи су иден ти фи ко ва ни и ухап ше ни, али је све док од био да да је до дат не ин фор ма ци је, пла ше ћи се за свој жи вот због мо гу ће осве те. Ујед но, ова ин фор ма ци ја је по мо гла ор га ни ма уну тра шњих по сло ва да на осно ву да љег опе ра тив ног ра да, пу тем при слу шки ва ња њи хо вих ме- ђу соб них раз го во ра, са зна ју да су сва че тво ри ца на па да ча чла но ви нео на ци- стич ке гру пе, при че му су при ли ком пре тре са њи хо вих ста но ва од стра не по ли ци је про на ђе ни ча со пи си и ли те ра ту ра пу ни ра си стич ких ста во ва. Од- бра на тро ји це окри вље них се са сто ја ла у то ме да ни су зна ли да се у ку ћи на ла зе при пад ни ци ром ске по пу ла ци је и да им ни је би ла на ме ра њи ма да на шко де, док се че твр ти бра нио ћу та њем. Јав ни ту жи лац је твр дио да је кри- вич но де ло из вр ше но ка ко би се ода ла по шта да ну ро ђе ња во ђе на ци стич ке Не мач ке, Адол фу Хи тле ру. Адво кат јед ног од окри вље них је за сни вао од бра- ну на тврд њи да ње гов кли јент ни је ни ка да био члан нео на ци стич ке гру пе, као и да је ту жи ла штво по гре шно оква ли фи ко ва ло слу чај и да уме сто по ку- ша ја уби ства ви ше ли ца на ра сној осно ви, кри вич но де ло тре ба да бу де пре- ква ли фи ко ва но као на но ше ње те шке те ле сне по вре де. Ујед но, од бра на је по- ку ша ла да до во ђе њем све до ка, ко ји су све до чи ли о до брим од но си ма са школ- ским дру го ви ма, при пад ни ци ма ром ске по пу ла ци је то ком шко ло ва ња, по ка- же да ни је по сто ја ла ра сна мо ти ва ци ја при ли ком из вр ше ња кри вич ног де ла.21 Из при ка за ног опи са слу ча ја мо же мо до ћи до за кључ ка ко је су би ле кључ не ства ри у до ка зи ва њу мр жње, као мо ти ва из вр ше ња кри вич ног де ла. Иа ко из ја ва све до ка о раз го во ру јед ног од учи ни о ца са сво јом де вој ком ни је би ла до вољ на за до ка зи ва ње мр жње, ова из ја ва све до ка је пред ста вља ла раз лог да суд одо бри при слу шки ва ње те ле фон ских раз го во ра све че тво ри це осум њи че них, што је по мо гло у по ди за њу оп ту жни це про тив њих. Осим то га, до шло је до пре тре са ста но ва све че тво ри це осум њи че них, што је ре зул- ти ра ло ти ме да се про на ђу ча со пи си и ли те ра ту ра са на ци стич ким са др жа јем. 20 Hu man Rights of Ro ma and Tra vel lers in Eu ro pe, 2013, 53. 21 Pro se cu ting ha te cri mes – a Prac ti cal gu i de, 2014, 61-63. 1126 Др Дар ко Т. Ди мов ски, Др Ми о ми ра П. Ко стић, До ка зи ва ње зло чи на мр жње (стр. 1113–1129) Укуп ност до ка за, као и ни чим ис про во ци ран бри та лан на пад на ром ску по ро ди цу, пред ста вљао је ла нац ин ди ци ја, чи ме је до ка за на мр жња као мо тив из вр ше ња овог кри вич ног де ла. Још јед на од ду жно сти јав ног ту жи о ца у до ка зи ва њу зло чи на мр жње је пред ста вља ње су ду сте пе на на но ше них по вре да оште ће ног (жр тве), од стра не из вр ши о ца зло чи на мр жње. Сто га је нео п ход но да се ме ди цин ска до ку мен та- ци ја бла го вре ме но до ста ви су ду. Жр тве зло чи на мр жње че сто, услед стра ха од се кун дар не вик ти ми за ци је, ни су вољ не да са ра ђу ју са кли нич ким цен- три ма, у ко ји ма се од ви ја ју пре гле ди сте пе на на не ше них по вре да. Из ово га про из и ла зи по ве ћан сте пен од го вор но сти јав ног ту жи о ца, ко ја се о са сто ји у омо гу ћа ва њу са рад ње кли нич ких цен та ра и ор га ни за ци ја ци вил ног дру- штва, јер жр тве зло чи на мр жње че сто ви ше ве ру ју пред став ни ци ма не вла- ди них ор га ни за ци ја. Ова са рад ња тре ба да бу де ус по ста вље на на ро чи то у слу ча ју не по сто ја ња фи зич ких по вре да. већ са мо пси хич ких по сле ди ца, јер ор га ни за ци је ци вил ног сек то ра су че сто снаб де ве ни струч ња ци ма, ко ји се бри ну о осна жи ва њу жр та ва. Иа ко се на пр ви по глед мо же ре ћи да ово не пред ста вља бит ну ка ри ку у до ка зи ва њу зло чи на мр жње, са ова квим ста вом тре ба би ти на ро чи то опре зан, јер јав ни ту жи о ци мо ра ју да на глав ном пре- тре су пред ста ве не са мо фи зич ке, већ и пси хич ке по сле ди це из вр ше ног кри- вич ног де ла, ка ко би лак се до ка за ли по сто ја ње зло чи на мр жње. У од ре ђе ним слу ча је ви ма је мо гу ће да не по сто је пси хич ке по сле ди це из вр ше ног зло чи на мр жње, али је и да ље нео п ход но да јав ни ту жи лац по ка же не га тив ни ути цај пред ра су да и мр жње на са му жр тву. То се мо же до ка за ти по зи ва њем жр тве за све до ка, ка ко би са ма пред ста ви ла соп стве на ис ку ства у ве зи зло чи на мр жње.22 У том слу ча ју тре ба при ме ни ти аде кват не ме ре за за шти ту све до ка. УЛО ГА СУ ДА У УТВР ЂИ ВА ЊУ ПО СТО ЈА ЊА ЗЛО ЧИ НА МР ЖЊЕ Про ме ном кри вич ног про це сног за ко но дав ства 2011. го ди не, уло га су да је знат но сма ње ња у по ступ ку пред ла га ња и из во ђе ња до ка за. На и ме, у чла ну 15 став 4 За ко ни ка о кри вич ном по ступ ку (у да љем тек сту ЗКП) је про пи са но да суд има са мо суп си ди јар но и из у зет но овла шће ње да без пред ло га стра на ка, бра ни о ца и оште ће ног из во ди до ка зе, чи ме је ње гов ма не вар ски про стор до ста су жен у слу ча је ви ма ко ји су ком пли ко ва ни, а зло чин мр жње то очи глед но је- сте.23 Дру гим ре чи ма, на стран ка ма, бра ни о цу и оште ће ном је пред ла га ње до ка за, те да у слу ча ју њи хо ве не ак тив но сти, суд мо же из во ди ти до ка зе, при 22 Ibid., 63. 23 За ко ник о кри вич ном по ступ ку, „Сл. гла сник РС“, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 1127 че му су ди је у прак си из бе га ва ју да при ме њу ју ову од ред бу. До ово га мо же до- ћи уко ли ко су из ве де ни до ка зи про тив реч ни, или не ја сни и да је то нео п ход но да би се пред мет до ка зи ва ња све стра но рас пра вио, тако да суд мо же да ти на лог стран ци да пред ло жи до пун ске до ка зе, или из у зет но сам од ре ди ти да се та кви до ка зи из ве ду. Сто га је, сход но за кон ским од ред ба ма, део од го вор но сти за до- ка зи ва ње мр жње као мо ти ва из вр ше ња кри вич ног де ла, и на су ду. Осим уло ге су да у по гле ду пред ла га ња и из во ђе ња до ка за, у ве зи зло- чи на мр жње, ње го ва ду жност се огле да и у од ме ра ва њу ка зне, при ме ном чла на 54а Кри вич ног за ко ни ка. Пре не го што суд узме мр жњу као оба ве зну оте жа ва ју ћу окол ност, мо ра да при ме ни оп шта пра ви ла о од ме ра ва њу ви си- не ка зне. Са раз ло гом се по ста вља пи та ње, на ко ји на чин тре ба це ни ти мр- жњу као мо тив из вр ше ња кри вич ног де ла, у од но су на дру ге окол но сти, ко је ути чу на ви си ну ка зне. На и ме, мо гу ћа су два ре ше ња. Јед но се са сто ји у то ме да суд пр во од ме ри ви си ну ка зне на осно ву окол но сти из чла на 54 КЗ, а да на кон то га од ме ри мр жњу, као по себ ну оте жа ва ју ћу окол ност, по ве ћа ва- ју ћи већ од ре ђе ну ви си ну ка зне за мр жњу као оте жа ва ју ћу окол ност. Дру га оп ци ја се огле да у то ме да мр жњу суд узме као би ло ко ју дру гу окол ност у укуп ном од ме ра ва њу ви си не ка зне. На ред на функ ци ја су да у по гле ду кри вич них де ла, из вр ше них из мо ти ва мр жње, се огле да у то ме да суд тре ба да те жи оства ри ва њу ге не рал не и спе- ци јал не пре вен ци је. На и ме, нео п ход но је во ди ти ра чу на да из ре че на ка зна тре ба исто вре ме но да оства ри и спе ци јал ну и ге не рал ну пре вен ци ју, те да суд мо ра да, по ред то га што тре ба да од вра ти учи ни о ца зло чи на мр жње од вр ше- ња но вих кри вич них де ла, да по ша ље по ру ку свим по тен ци јал ним из вр ши о- ци ма овог об ли ка кри ми на ли те та на си ља да ће би ти нај стро жи је ка жње ни за сво је дру штве но не при хва тљи во по на ша ње.24 Над ле жни суд мо ра да, на аде- ква тан на чин, обра зло жи сво ју од лу ку, на ро чи то у по гле ду мр жње, као оба- ве зне оте жа ва ју ће окол но сти. У су прот ном по сто ји јед на од бит них по вре да од ре да ба кри вич ног по ступ ка, услед ко је до ла зи до уки да ња пре су де. Због то га по себ ну па жњу при ли ком обра зла га ња ви си не ка зне тре ба по све ти ти мр жњи, као су бјек тив ној оте жа ва ју ћој окол но сти, у сми слу да се из пре су де мо же ви де ти у че му се са сто ји мр жња као мо тив из вр ше ња кон крет ног кри- вич ног де ла, те на осно ву то га да ти об ја шње ње о по ве ћа ну из ре че не ка зне. ЗА КЉУ ЧАК До ка зи ва ње зло чи на мр жње је ком плек сно, јер до но ше ње осу ђу ју ће пре- су де зах те ва си нер ги ју у ра ду ор га на уну тра шњих по сло ва, јав ног ту жи о ца 24 Ал мер Ма ље вић, Ср ђан Ву јо вић, Во дич за про це су и ра ње кри вич них дје ла по чи ње них из мр жње у Бо сни и Хер це го ви ни, Ана ли ти ка, Са ра је во, 2013, 65. 1128 Др Дар ко Т. Ди мов ски, Др Ми о ми ра П. Ко стић, До ка зи ва ње зло чи на мр жње (стр. 1113–1129) и су да, ка ко би се от кри ло по сто ја ње мр жње, као мо ти ва из вр ше ња кри вич ног де ла, ка ко би се оно до ка за ло и ка ко би се, на аде ква тан на чин це ни ло, при- ли ком од ме ра ва ња ка зне из вр ши о цу кри вич ног де ла. Ау то ри су у ре ду те жи- ли да пред ста ве окол но сти, ко је сво јим по сто ја њем тре ба да до при не су лак шем до ка зи ва њу мр жње. Ујед но, те окол но сти тре ба да пред ста вља ју оно чи ме ор га ни уну тра шњих по сло ва и јав ни ту жи лац тре ба да се ру ко во де у по ступ- ку от кри ва ња по сто ја ња мр жње, јер про ве ром по сто ја ња тих окол но сти до- ла зи до лак шег до ка зи ва ња по сто ја ња мр жње, као мо ти ва из вр ше ња кон крет- ног кри вич ног де ла. У пред ис тра жном по ступ ку, као и у ис тра зи, не ми нов но до ла зи до од ре ђе них те шко ћа у от кри ва ње мр жње. Ка ко је дат при каз по тен- ци јал них те шко ћа, бла го вре ме ним упо зна ва њем по ли ци је и јав ног ту жи о ца са њи ма до ла зи до де ло твор ни јег ра да у про це си у ра њу зло чи на мр жње. От кри ва ње зло чи на мр жње зах те ва, пре све га, бла го вре ме но уо ча ва ње од стра не ор га на уну тра шњих по сло ва, да код кон крет ног кри вич ног де ла мо тив из вр ше ња је сте мр жња. Дру гим ре чи ма, ка ко ор га ни уну тра шњих по сло ва оства ру ју пр ви кон такт са жр твом из вр ше ног кри вич ног де ла, и то вр ло че сто на ли цу ме ста, они тре ба да на сто је да бла го вре ме ним пре по зна- ва њем еле ме на та зло чи на мр жње обез бе де по себ не окол но сти, ко је би ка- сни је до при не ле лак шем до ка зи ва њу. Тре ба на гла си ти и фи ло зоф ску ко но та ци ју зло чи на мр жња. Мно го број на пи та ња, чак и пра во на от пор, као из вор но при род но пра во, ка ко се то раз- ма тра у спи си ма Џо на Ло ка, мо же у до тич ном слу ча ју из вр ше ног кри вич ног де ла пред ста вља ти пред мет ве шта че ња. Уко ли ко се из вр ши лац по зи ва на сво ју по бу ну про тив не прав де, а у осно ви је мр жња пре ма жр тви, да ли се та да мо же та кав по сту пак ква ли фи ко ва ти као де ло про тив др жа ве, или са мо не ког од ре ђе ног по је дин ца.25 Ово ва жно пи та ње сва ка ко спа да у до мен суд- ске од лу ке о ква ли фи ка ци ји де ла. Ипак, до ка зи ва ње мр жње, као мо ти ва из вр ше ња кри вич ног де ла, је не- мо гу ће без са рад ње са јав ним ту жи о цем, као ор га ном ко ји ру ко во ди ис тра гом и на ко јем је пре зен то ва ње и из во ђе ње су ду свих до ка за. Ау то ри су у ра ду пред ста ви ли по тен ци јал не до ка зе, са при ме ри ма, ко ји тре ба да олак ша ју јав- ним ту жи о ци ма рад на про це су и ра њу зло чи на мр жње. Над ле жни суд, као кључ ни ор ган за утвр ђи ва ње и ка жња ва ње зло чи на мр жње, има оба ве зе пред- у зи ма ња од ре ђе них рад њи. На и ме, суд мо ра, по ред од ме ра ва ња ви си не ка зне, при ме ном чла на 54а КЗ, да оства ри ге не рал ну и спе ци јал ну пре вен ци ју, што зах те ва од го ва ра ју ће обра зло же ње суд ске пре су де ка ко у жал бе ном по ступ ку да та суд ска од лу ка не би би ла уки ну та и вра ће на на по нов но од лу чи ва ње. Ујед но, мо гу ћа је ак тив ност су да при ли ком из во ђе ња до ка за, ка ко би се от- кло ни ле про тив реч но сти и не ја сно ће из ме ђу из ве де них до ка за. 25 Ви ше о то ме вид. Или ја Јо ва нов, „Џон Лок и пра во на от пор“, Збо р ник ра до ва Прав- ног фа кул те та у Но вом Са ду, 3/2015, 1400. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 1129 Dar ko T. Di mov ski, Ph.D., As so ci a te Pro fes sor Uni ver sity of Niš Fa culty of Law Niš dar ko @pra fak.ni.ac.rs Mi o mi ra P. Ko stić, Ph.D., Full Pro fes sor Uni ver sity of Niš Fa culty of Law Niš ko sticm@pra fak.ni .ac .rs Pro ving of Ha te Cri mes Ab stract: At the be gin ning, the aut hors ha ve po in ted out that the le gi sla tor in the Re pu blic of Ser bia Re vi sion of the Cri mi nal Co de in 2012 in tro du ced ar tic le 54a, in which is the mo ti ve of ha tred pre scri bed as a man da tory ag gra va ting cir- cum stan ce. Alt ho ugh from the adop tion of this ar tic le past few years ago it has not been ap pli ca ble in any ca se un til now. The re fo re, the aut hors ha ve paid spe cial at ten tion to re vi e wing all the pro blems in pro ving a ha te cri me. First, they ha ve sta ted, ac cor ding to the typo logy de ve lo ped by the Fe de ral Bu re au of In ve sti ga tion, the cir cum stan ces which need to po int to the exi sten ce of ha te cri mes. The next part is de di ca ted to the dif fi cul ti es in pro ving ha tred as the mo ti ve of the cri me. As pro of of ha te cri me re qu i res har mo ni zed work of in ter nal af fa irs bo di es, the pu blic pro se cu tor and the co u rt, the aut hors of the for thco ming ha ve ela bo ra ted the ro le of each of the se or gans in pro ving a ha te cri me. Keywords: ha te cri me, pro ving, dif fi cul ti es, the ro le of the com pe tent aut ho- ri ti es. Да тум при је ма ра да: 08.10.2018.