Имануел Кант — Википедија Имануел Кант Од Википедија — слободната енциклопедија Прејди на прегледникот Прејди на пребарувањето Имануел Кант Имануел Кант Роден(а) 22 април 1724 Кенигсберг, Прусија Починал(а) 12 февруари 1804(1804-02-12) (возр. 79) Кенигсберг, Прусија Период Просветителство Подрачје Западна филозофија Школа Кантијанство, просветителска филозофија Претежна дејност Епистемологија, метафизика, етика, логика Значајни идеи категоричен императив, Трансцедентален идеализам, синтетичко априори, нуменон, Sapere aude, небуларна хипотеза Влијанија од Волф, Баумгартен, Тетенс, Хачесон, Емпирик, Монтењ, Хјум, Декарт, Малбранш, Спиноза, Лајбниц, Лок, Беркли, Русо, Њутн, Сведенборг Влијаел врз Фихте, Шелинг, Хегел, Шопенхауер, Ниче, Парс, Хусерл, Хајдегер, Витгенштајн, Сартр, Касирер, Хабермас, Ролс, Чомски, Нозик, Попер, Кјеркегор, Јунг, Серл, Фуко, Арент, Џентиле, Јасперс, Хајек, Бергсон, Ерстед, Ајерс, Емерсон, Вајнингер, Стросон, Лео Штраус, Хилари Патнам, Џон Мекдауел Потпис Имануел Кант (гер. Immanuel Kant; 22 април 1724 - 12 февруари 1804) — германски филозоф од Прусија, еден од највлијателните европски мислители и последниот голем филозоф на просветителството. Тој е еден од најзначајните претставници на западната филозофија. Неговата Критика на чистиот ум (Kritik der Reinen Vernunft), означува пресвртница во историјата на филозофијата и почеток на модерната филозофија. Не само во теоријата на познанието, но исто така и во етиката и естетиката со дела како Критика на практичниот ум и Критика на моќта на судењето, но и со одредени списи поврзани со религијата и правото, создава нова сеопфатна перспектива во филозофијата. Содржина 1 Живот 2 Филозофија 3 Естетика 4 Влијание и значење 5 Поврзано 6 Наводи Живот[уреди | уреди извор] Имануел (во крштенскиот заводник: Емануел) — роден во Кенигсберг (денес Калининград) на календарскиот ден „Св. Емануел“, како четврто дете на седларскиот занаетчија Јохан Георг Кант (1683-1746) и неговата сопруга Ана Регина (1697-1737, мом. презиме Ројтер) кои стапиле во брак во ноември 1715 г. Неговиот татко се преселил како младич во Кенигсберг, а мајката потекнува од семејство на занаетчија за кожни производи кое се преселило од Нирнберг во Кенигсберг. Филозофија[уреди | уреди извор] Историчарите на филозофијата во главно разликуваат два периоди од неговата филозофија: преткритички период и критички означен со неговите три критики. Во преткритичкиот период Кант не е оригинален филозоф, туку верно се придржува кон Лајбницовото учење. Од ова време е неговиот познат труд Општа историја и теорија на небото, во која ја изнел својата бележита теорија за потеклото на Сончевиот Систем. Имено, ниеден научник пред него не го поставил ова прашање, Њутн мислел дека небесните тела, а со тоа и Сончевиот Систем, вечно постојат создадени од вечен творец (Бог). Кант од оваа област ја отфрлил теологијата, објаснувајќи го со природни закони настанувањето на Сончевиот Систем. „Дајте ми материја и јас ќе го создадам светот“, вели Кант. Лаплас, француски математичар и астроном, со математички апарат ја образложил оваа теорија, која е позната и како Кант-Лапласова. Кога Наполеон го прашал Лаплас за местото на Бога во оваа теорија, овој му одговорил дека нема потреба од една таква хипотеза. Критичкиот период од дејноста на Кант нашол израз во три славни дела: „Критика на чистиот ум“, „Критика на практичниот ум“ и „Критика на моќта на судењето“. Во нив Кант ја разработил својата филозофија позната по овие книги како критицизам или трансцендентален идеализам, наречена така поради методот што го применил и резултатите што ги добил. Она што Кант настојувал да го постигне со своите критицистички дела е да ја надмине спротивноста меѓу рационализмот и емпиризмот. Кант вели дека од „догматската дремка“ (од Лајбницовата филозофија и рационализмот, воопшто) го разбудил Дејвид Хјум. Но, и емпиризмот, кој овој англиски филозоф го одвел во скептицизам, не го задоволил Кант, бидејќи не давал можност за засновување на науките, кои во тоа време покажале убедливост и сигурност во своите тврдења. Во тоа пердничеле Евклидовата геометрија и Њутновата физика. Всушност, Кантовата филозофија претставува обид да се дадат филозофски основи на овие две науки. Од друга страна, Кант сакал да испита дали и филозофијата може да биде наука во чиј предмет и поставки никој не може да се сомнева. За оваа цел, Кант се зафатил не да открие што е во основата на битието и светот, туку да провери каква е силата на човечкото познание, какви се неговите извори, можности и граници. Значи, првото прашање што Кант си го поставува е: Што можам да знам? На кое ги додава прашањата: Што можам да правам? и На што треба да се надевам? Триве прашања, тој ги обединува во едно: Што е човекот? Според тоа, Кант сака, пред да почнеме да ги употребуваме нашите познавателни способности во изучувањето на светот и откривањето на вистината за него, да ја испита самата познавателна способност, да види каков е овој инструмент, познанието, и дали е дораснат да ја изврши својата задача. Кант во оваа смисла прави историски пресврт, од онтолошката проблематика кон антрополошка, кон теоретско познајната и практичната дејност на човекот - пресврт сличен на оној што софистите го направиле во антиката. Во теоријата на познанието, Кант поаѓа од анализата на судовите кои ги сметаа за елементи на човечкото знаење. Во сообразност со традицијата, тој судовите ги дели на две групи: аналитички и синтетички судови. Аналитички судови се оние во кои предикатот не кажува ништо ново за субјектот, за разлика од синтетичките кај кои предикатот носи новости за субјектот. Естетика[уреди | уреди извор] „Вкусот е моќ на просудување на она што е убаво. Пријатно е она што им се допаѓа на чувствата. Допаѓањето што го предизвикува доброто е во врска со интересот. Пријатно, убаво и добро не се исти поими (пријатно - задоволува, убаво - се допаѓа, добро - се цени и одобрува). Убаво е она што без поим предизвикува општо допаѓање. Судот на чистиот вкус е независен од дразбите и чувствата“, напишал Кант. За Кант, постојат два вида убаво: слободно убаво и природно убаво. По традиција на романтизмот и просветителството, Кант се интересира и за поимот на возвишеното. Во третата критика, која делумно посветена на естетиката, особено на убавото и возвишеното, Кант го дефинира возвишеното како засебна и исклучително важна естетичка категорија. Во оваа смисла разликува динамичко и математичко возвишено. Првото се однесува на апстрактни, нематеријални созданија кои ни причинуваат чувства на страв и привлечност истовремено, додека второто на материјални, но со ум несомерливи созданија. Влијание и значење[уреди | уреди извор] Германскиот филозоф Фридрих Ниче има критички однос кон творештвото на Лајбниц кого го нарекува „несвесен фалсификатор на пари“, „махер“[1] и „најголем кочничар на интелектуалната праведност на Европа“.[2] Една песна на полскиот поет Збигњев Херберт е насловена „Кант. Последните денови“.[3] Поврзано[уреди | уреди извор] „Метафизика на моралот“ „Пролегомени за секоја идна метафизика“ Наводи[уреди | уреди извор] ↑ Фридрих Ниче, Ecce Homo (Ево човека) – Како постајеш, шта си. Сарајево: Издање И. Ђ. Ђурђевића, 1918, стр. 146. ↑ Фридрих Ниче, Ecce Homo (Ево човека) – Како постајеш, шта си. Сарајево: Издање И. Ђ. Ђурђевића, 1918, стр. 145. ↑ Zbignjev Herbert, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg – Čigoja štampa, стр. 239. п р у Филозофски теми Општо Портал · Список на категории · Западна филозофија · Источна филозофија · Историја на филозофијата · (античка · средновековна · модерна · современа) Списоци Основни теми · Сите теми · Филозофи · Филозофии · Глосар · Речник · Движења · други листи Гранки Естетика · Етика · Епистемологија · Логика · Метафизика Филозофија на Војната · Историјата · Јазикот · Книжевноста · Математиката · Науката (Физиката · Хемијата · Биологијата) · Образованието · Политиката · Правото · Психологијата · Религијата · Технологијата · Умот · Филозофијата · Човечката природа Школи Аналитичка филозофија · Аристотелизам · Доблесна етика · Деконструктивизам · Деонтологија · Дијалектички материјализам · Дуализам · Егзистенцијализам · Емпиризам · Епикурејство · Хегелијанство · Херменевтика · Хуманизам · Идеализам · Кантизам · Континентална филозофија · Критичка теорија · Логички позитивизам · Марксизам · Материјализам · Монизам · Надреализам · Неоплатонизам · Нихилизам · Платонизам · Позитивизам · Постмодернизам · Пост-структурализам · Прагматизам · Предсократовска филозофија · Рационализам · Релативизам · Стоицизам · Структурализам · Схоластика · Утилитаризам · Феноменологија · Реализам · Скептицизам Надворешни врски Пример · Семрежна енциклопедија на филозофијата (англиски) · Философски речник (англиски) · Стенфорд енциклопедија на Филозофијата (англиски) · EpistemeLinks · Итернет философски водич (англиски) · Noesis пребарувач (англиски) Нормативна контрола WorldCat VIAF: 82088490 LCCN: n79021614 ISNI: 0000 0001 2282 4025 GND: 118559796 SELIBR: 192570 SUDOC: 02694507X BNF: cb11909393p (податоци) BIBSYS: 90066754 ULAN: 500107055 MusicBrainz: 871df78f-da37-417c-a898-a5de1f9a7ef0 MGP: 106921 NLA: 35259064 NDL: 00445131 NKC: jn19990004171 ICCU: IT\ICCU\CFIV\000707 BNE: XX1002482 CiNii: DA00159992 RKD: 447563 Преземено од „https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=Имануел_Кант&oldid=4234035“ Категории: Германски филозофи Имануел Кант Членови на Пруската академија на науките Онтолози Филозофи на науката Филозофи на правото Етичари Естетичари Епистемолози Просветителство Идеалисти Германски националисти Родени во 1724 година Починати во 1804 година Луѓе од Прусија Луѓе од Калининград Личности овековечени во споменикот „Валхала“ Скриени категории: Статии со надворешни врски на англиски Нормативна контрола со 18 елементи Википедија:Статии со нормативна контрола (VIAF) Википедија:Статии со нормативна контрола (LCCN) Википедија:Статии со нормативна контрола (ISNI) Википедија:Статии со нормативна контрола (GND) Википедија:Статии со нормативна контрола (SELIBR) Википедија:Статии со нормативна контрола (BNF) Википедија:Статии со нормативна контрола (BIBSYS) Википедија:Статии со нормативна контрола (ULAN) Википедија:Статии со нормативна контрола (MusicBrainz) Википедија:Статии со нормативна контрола (NLA) Википедија:Статии со нормативна контрола (RKDartists) Прегледник Лични алатки Не сте најавени Разговор Придонеси Направи сметка Најава Именски простори Страница Разговор Варијанти Посети Читај Уреди Уреди извор Историја Повеќе Пребарај Прегледник Главна страница Што е Википедија? Избрана содржина Случајна страница Портал технички Тековни настани Скорешни промени Селска чешма Викисредби Дарување Помош алатник Што води овде Поврзани промени Службени страници Постојана врска Информации за страницата Наведи ја страницава Предмет на Википодатоци Печати/извези Направи книга Преземи како PDF Верзија за печатење На други проекти Ризница На други јазици Afrikaans Alemannisch አማርኛ العربية Aragonés Arpetan Asturianu Aymar aru Azərbaycanca تۆرکجه বাংলা Bân-lâm-gú Башҡортса Беларуская Беларуская (тарашкевіца)‎ भोजपुरी Bikol Central Български Bosanski Brezhoneg Буряад Català Чӑвашла Cebuano Čeština Chavacano de Zamboanga Cymraeg Dansk الدارجة Deutsch Eesti Ελληνικά Emiliàn e rumagnòl English Эрзянь Español Esperanto Estremeñu Euskara فارسی Fiji Hindi Føroyskt Français Frysk Gaeilge Gàidhlig Galego 贛語 ગુજરાતી 한국어 Հայերեն हिन्दी Hrvatski Ido Ilokano Bahasa Indonesia Interlingua Interlingue Íslenska Italiano עברית Jawa Kabɩyɛ ಕನ್ನಡ ქართული Қазақша Kinyarwanda Kiswahili Kriyòl gwiyannen Kurdî Кыргызча Кырык мары Ladin لۊری شومالی Latina Latviešu Lëtzebuergesch Лезги Lietuvių Ligure Limburgs Lingua Franca Nova Livvinkarjala Lumbaart Magyar मैथिली Malagasy മലയാളം Malti मराठी მარგალური مصرى Bahasa Melayu Mirandés Монгол မြန်မာဘာသာ Nāhuatl Nederlands नेपाली नेपाल भाषा 日本語 Нохчийн Nordfriisk Norsk bokmål Norsk nynorsk Occitan Oʻzbekcha/ўзбекча ਪੰਜਾਬੀ پنجابی پښتو Patois Piemontèis Tok Pisin Plattdüütsch Polski Português Qaraqalpaqsha Română Rumantsch Runa Simi Русиньскый Русский Саха тыла संस्कृतम् Sardu Scots Shqip Sicilianu Simple English Slovenčina Slovenščina کوردی Српски / srpski Srpskohrvatski / српскохрватски Sunda Suomi Svenska Tagalog தமிழ் Taqbaylit Татарча/tatarça తెలుగు ไทย Тоҷикӣ Türkçe Українська اردو Vepsän kel’ Tiếng Việt Volapük Võro 文言 West-Vlams Winaray 吴语 ייִדיש Yorùbá 粵語 Zazaki Zeêuws Žemaitėška 中文 Уреди врски Последната промена на страницава е извршена на 12 јули 2020 г. во 12:05 ч. Текстот е достапен под условите на лиценцата Криејтив комонс Наведи извор-Сподели под исти услови. Може да важат и дополнителни услови. За повеќе информации, погледајте ги Условите на употреба. Заштита на личните податоци За Википедија Одрекување од одговорност Мобилен изглед Програмери Статистика Согласност за колачиња